ҲАЛДУН ТАНЕР ВА ЭРКИН АЪЗАМ ДРАМАЛАРИДА УСЛУБИЙ ЎЗИГА ХОСЛИКЛАР

ХХ асрнинг иккинчи ярмида замонавий турк драматургиясида адабий анъаналар жадал давом этиши билан бирга янгича шаклий изланишлар ҳам кўзга ташлана бошлади. Хусусан, мақолада замонавий турк драматургиясининг ривожига ўз ҳиссасини қўшган, бу жанрда Европа услуби ва миллий анъаналарни уйғунлаштириб комедик асарлар яратган, томошабинлар эътирофига сазовор бўлган истеъдодли ва серқирра ижодкор Ҳалдун Танер ва ўзбек адабиётининг забардаст ёзувчиларидан бири, моҳир драматург Эркин Аъзамнинг драматик асарларини қиёсий тадқиқ этиш мақсад қилинган. Уларнинг услуби, қаҳрамон яратишдаги ўхшашлик ва муштаракликларни қиёсий таҳлил асосида ўрганар эканмиз, таҳлил аввалида ижодкорларнинг ҳаёти ва ижоди ҳақида қисқача маълумот бериб ўтамиз.

Ўзбек ёзувчиси Эркин Аъзам 1950 йилда Сурхондарё вилоятининг Бойсун туманида таваллуд топган. У 1967 йили тумандаги 1-ўрта мактабни тамомлаган. Шу йили Тошкент Давлат университетининг журналистика факультетига ўқишга кириб, уни 1972 йилда тугатган. Адиб аввал Ўзбекистон радиосида муҳаррир (1972-1976), ундан сўнг «Гулистон» ойномасида бўлим муҳаррири, адабий котиб вазифаларида ишлаб (1976-1981), қаламини чархлади. 1981 йилдан 1986 йилгача «Ёшлик» журналига ишга ўтиб, Эркин Воҳидов раҳбарлигида журналнинг шаклланишига, ўз мухлисини топишига жонбозлик кўрсатди. Проза бўлимини бошқарган ёш адиб ўз ижоди такомили билан бирга янги талантли ижодкорларнинг пайдо бўлиб, оёққа туришида муносиб ҳисса қўшди. 1986-1992 йиллар давомида ижодкор Ғафур Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриётида кўп жилдли асарлар таҳририятига мудирлик қилиб, атоқли ўзбек адибларининг асарлари, сайланмаларини чоп этишда ўзининг муносиб ҳиссасини қўшди.

Адибнинг илк ҳикояси унинг ўқувчилик йилларида яратилган, вилоят рўзномасида босилган. Бироқ талабчан ижодкор университетни тугаллагандан кейин ҳам анча йиллар китоб чоп эттиришга шошилмади. 1977 йилда Эркин Аъзамнинг «Чироқлар ўчмаган кеча» номли дастлабки ҳикоялар тўплами босилиб чиқди. Бу мўъжаз китобча ўқувчиларга ўзбек адабиётида янги бир истеъдодли ҳикоянавис дунёга келганлигидан хабар берди. 1981 йилда чоп этилган «Отойининг туғилган йили» қисса ва ҳикоялар тўплами китобхон ишончини мустаҳкамлади. Биринчи кичик қиссаси билан адиб ўзининг лирик тасвир услубидан ташқари ҳаётий, серзавқ, юмористик бадиий ифодага мойиллигини ҳам намойиш қилди. Шундан сўнг истеъдодли адибнинг «Олам ям-яшил» (1984), «Жавоб» (1986), «Байрамдан бошқа кунлар» (1988), «Пакананинг ошиқ кўнгли» (2001), «Кечикаётган одам» (2002), «Мир весь в цветах» (1989) каби бир қатор қисса ва ҳикоялар тўпламлари босмадан чиқди. Адибнинг сўнгги йилларда ёзилган “Жаннат ўзи қайдадир”, “Фаррош кампирнинг туши” номли драматик асарлари ўзбек китобхонлари юрагидан алоҳида жой олган. Бу асарларда замондошларимиз ҳаётидан ҳикоя қилиниб, ахлоқ, эътиқод, бурч, оддий инсоний муносабатлар ўзига хос услубда бадиий акс эттирилади. Эркин Аъзам прозаси Абдулла Қаҳҳор, Шукур Холмирзаев ижодий намуналари каби лўнда ва тўла ифодаси, шафқатсиз реализми ва профессионал маҳорати билан бошқа ёзувчилар асарларидан кескин ажралиб туради. Ёзувчи «Чантриморе», «Пиёда», «Пакана», «Дилхирож», «Эркак» каби экран асарларининг ҳаммуаллифидир.

Эркин Аъзам ҳикоя ва қиссалари рус, украин, белорус, қозоқ, тожик, туркман, грузин, булғор, чех тилларига таржима қилинган. Адибнинг ўзи ҳам ўзга халқлар адиблари асарларини рус тилидан ўзбек тилига маҳорат билан таржима қилган. Адибнинг «Анойининг жайдари олмаси» ҳикояси асосида бадиий фильм суратга олинган. Ҳикоялари радиопостановка қилинган. Эркин Аъзам айни ижодий камолот ёшида илҳом билан ижод қилмоқда.

Жумладан, ХХ аср турк адабиётининг таниқли намояндаларидан бири Ҳалдун Танер эса турк драматургиясининг ривожига улкан ҳисса қўшган ва уни дунёга танитган ёрқин сиймолардан бири ҳисобланади. Туркия, Германия, Австрия давлатларида адабиётшунослик, журналистика, санъат ва театр тарихи соҳаларида изланиш ва тадқиқот ишларини олиб борган ёзувчи ўзидан жуда бой адабий мерос қолдириш билан бирга, турк драматургиясида улкан бурилиш ясаган ёзувчи ҳисобланади. У машҳур немис драматурги Бертольд Брехт таъсири остида турк драматургиясига “эпик театр” тушунчасини олиб кирган ва шу жанрда ёзган саҳна асарлари билан шуҳрат қозонган драматургдир. Ўз асарларида  турк миллий анъанавий театри ва ғарб театрини уйғунлаштира олган моҳир ёзувчи Ҳалдун Танер турк драматургиясини дунёга танитишда ҳисса қўшган адиб ҳисобланади.

“Ҳалдун Танер - Бертольд Брехтнинг тизимли равишда очиб берган эпик театрини ўзлаштирган ва маданиятимизга муваффақиятли татбиқ этганларнинг етакчисидир. Ҳалдун Танернинг турк драматургиясига эпик театр сифатида олиб кирган янгиликларидан бири кабаре театри ҳисобланади. Танер кабаре театрини эпик тушунча билан уйғунлаштириб кўплаб асарлар яратди,”[1]-деб таъкидлайди Анил Тулу.

Ҳалдун Танер 1915 йил 16 мартда Истанбулда туғилди. Бошланғич ва ўрта таълимни Галатасарой лицейида олди (1935). Лицейни тугатгач, давлат гранти асосида Германиядаги Ҳайделберг университетининг иқтисодий ва сиёсий билимлар факультетида таҳсил олди (1938). У сиёсатшунослик сабоқларини ҳам олади. Бу даврда Германияда Гитлер диктатураси ҳукмронлик қилмоқда эди. Ҳалдун Танер баъзи ҳикояларида бу ерда бошидан кечирган воқеалар ҳақида баён этиб беради. “Адабиётга бўлган бутун муҳаббатига қарамай, Ҳалдун Танер келажакдаги касбини танлашда отасининг изидан боришга қарор қилди. Шу сабабли у адабиётдан йироқда бўлган фалсафа, риёзат, давлат қонунлари, геосиёсат ва ижтимоий сиёсат каби соҳаларга эътиборини қаратди.”[2]

Германияда уч йил яшаган Танер сил касаллигига учраб, 1938 йилда Истанбулга қайтиб келади.

“Отасининг қариндоши доктор Муфиде Кюлей ҳеч қачон уни ёлғиз қолдирмасди. Ҳалдун учун уй деворлари орасида тўрт йил давомида ўтказилган касаллик кунларининг ягона ютуғи -  ўқиган юзлаб китоблари ва ёзувчиликка уринишлари бўлди. Унинг қарори қатъий, энди у ёзувчи бўлишни хоҳларди.”[3]

Ушбу қарор туфайли у аввалги таълимини ташлаб, Истанбул университетининг немис тили ва адабиёти факультетига ўқишга кирди (1943). “Немис филологиясидан ташқари у санъат тарихи ва туркология бўлимларини ҳам тугатди (1950).”[4]

1955-1957 йилларда Вена университетида фалсафа ва театр соҳаларида таълим олади. У Истанбул университетида адабиёт ва санъат тарихи, Анқара университетида эса театр тарихи фанларидан сабоқ берди.

Драматург Ҳалдун Танер 1986 йил 7 мартда Истанбулда вафот этди.

Унинг илк ҳикояси “Yedigün” журналида 1944 йилда Ҳалдун Яғжиўғли тахаллуси билан эълон қилинган “Туҳмат” ҳикоясидир. “Ülkü”, “Yücel”, “Yedigün”, “Varlık”, “Küçük Dergi” сингари журналларда ҳикоялари нашр этиб борилди. 1952 йилда дўстлари билан “Küçük Dergi” журналини чиқарган Ҳалдун Танер “Tercüman”, “Milliyet” газеталарида очерклар; “Yeni Sabah” ва “Yeni İstanbul” газеталарида маънавий мавзуларда мақолалар ёзиб борди. Ёзувчининг “Яшасин демократия” (1949), “Туш” (1951), “Шишхонага ёмғир ёғарди” (1953), “Ой нуридаги шовқин” (1954), “Ўн иккига бир дақиқа қолди” (1954), “Кўнчиналар” (1967), “Санчонинг тонгги сайрлари” (1969), “Қизил сочли амазонка” (1970), “Соҳилда тонг” (1983) сингари ҳикоя тўпламлари чоп этилган.

Драматург жами 12 та драма ва 13 та кабаре театри учун пьеса ёзган бўлиб, уларнинг барчаси саҳналаш-тирилган.[5]Ҳалдун Танер асарлари рус, инглиз, немис, чех, югослав, қозоқ, озарбайжон, грузин тилларига таржима қилинган.

Драматургнинг “Keşanlı Ali Destanı” (“Кешанлик Али достони”),“Gözlerimi Kaparım Vazifemi Yaparım” (“Кўзларимни юмиб, вазифамни адо этаман”, 1964), “Zilli Zarife” (“Шаддод Зарифа”, 1966), “Sersem Kocanın Kurnaz Karısı” (“Бефаросат эрнинг айёр хотини”, 1971), “Ayışığında Şamata” (“Ой нуридаги шовқин”, 1977) сингари пьесалари дунё томошабинлари кўнглидан жой олган.

Ҳалдун Танер ва Эркин Аъзамнинг ижод йўлига назар ташлайдиган бўлсак, уларнинг иқтисодий-сиёсий дунёқарашининг кенглиги, бир қанча чет тилларини мукаммал, яъни ижодида қўллай оладиган даражада билиши, юқори журналистик қобилиятга эга серқирра ижодкор эканлигини кўришимиз мумкин.

Ижодкорлар яшаб ижод этган давр хусусида тўхталадиган бўлсак, Ҳалдун Танер Туркия Жумҳурияти эълон қилинган илк даврда яшаган.1950 йиллар Туркияда сиёсий ва ижтимоий ўзгаришлар оғир кечгани, бунга параллель равишда адабиётда ҳам ўтмиш билан ҳисоблашиш, Ғарб таъсири остида янгиланиш жараёни кузатилади. Ҳалдун Танер асарларида ижтимоий ўзгаришларга ҳам катта аҳамият қаратган. Ижодкор ижтимоий, сиёсий, иқтисодий қонунларга параллель тарзда ўзгарган турк жамиятининг ҳолатини акс эттиради. Ёзувчи бу ўзгаришнинг турк жамиятида юзага келтирган турли салбий ҳолатлари ҳақида маълумот беради. Ғарб маданияти ва санъатининг бундай ўзгариши қандай кечган, деган саволга жавоб қидиради ва бу ўзгариш асносида оқсаган жиҳатларни ҳажвий йўл билан танқид қилади.

Эркин Аъзам Ўзбекистоннинг Совет Иттифоқи таркибида бўлган даврни ва республикамиз мустақилликка эришган илк йилларда кечирган оғир иқтисодий-ижтимоий даврни ўз бошидан ўтказган бўлиб, асарларида эски тузумдан қолган иллатлар, баъзи одамлар онгидаги эскича фикрлаш ва унинг оқибатларини киноявий тасвирлар орқали ифодалайди. У бугунги одамнинг ҳаёти ва ундаги муаммоларни ўзига хос йўсинда тасвирлайди. Адибнинг йиллар давомида сайқал топган ижодий услуби ҳаётий реаллик асосида шаклланган. Унинг буюк ижодкорлардан тортиб, мардикоргача бўлган доирадаги қаҳрамонлари ўта жонли тасвирланади. Ёзувчининг адабий қаҳрамон яратиш маҳорати ҳақида адабиётшунос Қ.Йўлдошев: “Э.Аъзамнинг маҳорати шундаки, у ташқаридан қараганда ҳаммаси ҳам қиёфасиз бўлган қаҳрамонларнинг ҳар бирига хос жиҳатларни ғоят усталик билан акс эттира олган. Мана шу жиҳат уларнинг қиёфасиз қиёфасини кўрсатишга хизмат қилган”,– деб ёзади[6]. Дарҳақиқат, ижодкорнинг аксарият ҳикояларида “қиёфасизларнинг қиёфаси” эсда қоладиган қилиб тасвирланганини кўриш мумкин.

Шунингдек, иккала ёзувчи драмаларида ҳам тасвирланган қаҳрамонлар ҳаётда кўпни кўрган, турли синовлардан ўтган, ҳар хил тоифадаги инсонлар гуруҳини ташкил этади.

Ҳалдун Танерни Туркияга ва дунёга кабаре театри ёзувчиси сифатида танитган асар, унинг илк кабаре учун ёзилган икки парда ўн саккиз кўринишли пьесаси “Ватанни қутқарган Шабан” (“Vatan Kurtaran Şaban”) (1967) ҳисобланади. Ҳалдун Танер ва кабаре театри хусусида Т.Шевченко номли Киев миллий университети туркология кафедраси доценти И.В.Прушковская шундай фикр билдиради: “Миллий театр ва замонавий дунё драматургиясининг уйғунлашуви турк драматургиясида сиёсий драма жанриинг юзага келиш спецификасини белгилайди. ХХ асрнинг 60-йилларида Ҳалдун Танер бошчилигида “Туяқуш” номли кабаре театрига асос солинди. Бу театрда янги жанрдаги пьесалар саҳналаштирилар эди: шаклан–халқ ўйини, мазмунан– сиёсий ва ижтимоий воқеликдаги унсурлар устидан аччиқ кулиш. Шу тариқа 60-йилларда Бертольд Брехтнинг “эпик театр” назарияси ва янги театр шаклларини излаш турк драматургларининг халқ драмаси анъаналарига қизиқишини кучайтирди.”[7]

Илк бор 1 октябрь 1967 йилда Четин Ипеккая томонидан саҳна-лаштирилган бу мусиқий пьеса яна тўрт юз қирқ тўққиз марта саҳна юзини кўрган. Шунинг учун ҳам бу асар турк томошабинлари онгида кабаре пьесаларининг энг ёрқин намунаси сифатида гавдаланади.

“Ватанни қутқарган Шабан” ..., эпик театрнинг бегоналаштириш, сўроқ қилиш, кўнгил очиш ва уйғотиш каби кўплаб хусусиятларини ўзида мужассам қилган саҳна асаридир. 1964 йилда Ҳалдун Танер бошчилигида асос солинган "Туяқуш кабаре" театрининг биринчи спектакли бўлган бу спектакль, кадастр ходими бўлатуриб, бирдан ўзини маданий ишлар бўйича бош маслаҳатчи сифатида кўрган Шабан афандининг маданият билан алоқасини кулгили ва сатирик тил билан кўрсатиб берган пьесадир.”[8]

Одатда, ҳар бир асарнинг асосий мазмуни ва ғояси асосан бош қаҳрамоннинг қиёфасида мужассамлашади. Ҳалдун Танер ва Эркин Аъзам драмаларидаги бош қаҳрамонлар ҳам муштарак мазмун, муштарак ғоя асосида туғилгани кўринади. Қаҳрамонлар руҳиятида кечаётган ички кечинмалар тасвири бир-бирига ўхшаш қиёфаларда намоён бўлади. Хусусан, Ҳалдун Танер ва Эркин Аъзам ижодида ҳам раҳбар ходим образининг ёрқин тасвири акс эттирилади. Асарларда муаллифлар юқори мансабдаги шахс образининг характерига хос хусусиятларни секин-асталик билан ёритиб борадилар. Айтмоқчи бўлган фикрларини бу образ воситасида ифодалайдилар.

Ҳалдун Танер ўз драмаларида раҳбар образини икки хил ёритган: “Кун одами” (“Günün Adamı”) номли тўрт пардали илк драмасида зиёли, масъулиятли, виждонли, ҳалол инсон бўлган профессорнинг вазирлик лавозимидаги фаолиятини ижобий томондан ёритиб берган бўлса, “Ватанни қутқарган Шабан” (“Vatan Kurtaran Şaban”) номли кабаре учун пьесасида билимсиз, онги паст, номутахассис раҳбар ходимни маданият ишлари бўйича бош маслаҳатчи Меҳмет Шабан образи орқали очиб беради.

Иккала драма ҳам раҳбар ходимнинг вазифасидан озод этилиши билан тугайди:“Кун одами” асарида профессор ноҳақликларга чидолмай, ўз жонига қасд қилса, “Ватанни қутқарган Шабан” асарида эса, лавозимни орзу қилаётган бошқа шахслар томонидан қилинган туҳмат туфайли бўшатилади.

Оддий тасодиф туфайли, бетоб қўшнисининг ўрнига “Оққуш” балетига бориб, у ерда бош вазирликда ишлайдиган эски дўсти Қутбиддин бейни учратган Шабан аслида кадастрда ишлайди.  Қутбиддин бей, маданият ишлари бўйича бош маслаҳатчи лавозимига муносиб номзод қидирилаётганлиги (икки муносиб номзод бор, лекин, бош вазир уларнинг ҳеч бирининг кўнглини ранжитгиси келмаганлиги учун, ташқаридан учинчи номзод қидирилмоқда) туфайли ўз дўстини балет томоша қилгани келгани учун шу лавозимга таклиф этади ва Шабан тез кунда ушбу лавозимни эгаллайди.

Мутахассислиги умуман тўғри келмаган шахс катта лавозимни эгаллаб, ёрдамчиси Миста бей билан бирга маданият соҳасида “реформалар” қила бошлайди. Бош қаҳрамон Шабан консерватория, театр, кино, балет, опера, кутубхона, музейлар фаолиятини ўрганиб, ўзи тушунмаган бу соҳаларда тубдан бурилиш ясашга ҳаракат қилади.

Шабанга ўхшаш раҳбар образининг ички қиёфаси ўзбек ёзувчиси Эркин Аъзамнинг “Фаррош кампирнинг туши” (2011) номли икки қисм, саккиз пардали пьесасида бош қаҳрамон Раҳбар Раҳбарович образи орқали очиб берилган. У ҳам амалпараст, ишига масъулият билан ёндашмайдиган, шахсий манфаатини давлат манфаатидан устун қўядиган, ишига нисбатан лоқайдлик билан қарайдиган шахс сифатида кўрсатилган. Иккала асарда ҳам бош қаҳрамонлар таниш-билиш орқали лавозимга эришади.

Иккала драмада ҳам янги тайинланган раҳбар ходимнинг билим савияси пастлиги, онгсизлиги, эгаллаган лавозимига нолойиқлиги кўрсатилади. Хусусан, Шабаннинг мусиқадаги оддий ноталар номини билмай, “соль” нотасини турк тилида “чап” деган маънони билдиргани учун “сағ” (турк тилида “ўнг” маъносида) номига алмаштиришга мажбур қилиши, тўрт ижрочи томонидан ижро этиладиган квартетни бир чолғучига чалдирмоқчи бўлгани, машҳур мумтоз ёзувчиларни, ҳатто Шекспирни танимаслиги, унинг асарларини билмаслиги, юнон мифлари қаҳрамонларини, машҳур композиторлар номини ҳам билмаслиги аччиқ кулгига олинган. Шабан театрни тафтиш қилиш учун борганида, қуйидаги суҳбатнинг гувоҳи бўламиз:

MISTA — Senaryosunu kim yazdı?

REJİSÖR — Villiam Şekspir.

MISTA — Hapşırık gibi bir isim.

REJİSÖR — Tabii tanırsınız.

MISTA — Robert Kollejde hoca değel mi?

REJİSÖR — Yok efendim.

MISTA — Bildim ingiliz kültür heyetinde.

ŞABAN — Ne münasebet Mısta bey. (Heykelini gösterir.)

REJİSÖR — İşte bu adam.

ŞABAN — Bu Şekispiyer halen nirde?

REJİSÖR — Ölmüş.

ŞABAN — Vah vah acıdım.

REJİSÖR — Yeni değil, dört yüzyıl önce.

ŞABAN — Ha öyleyse zarar yok.[9]

Шабан ўзи билмаган шоир ва ёзувчиларнинг ижодини, юнон мифологиясини ўрганишни тақиқлаб, турли баҳоналар уйдириб, мактаб дарсликларидан олиб ташлаш қарорини ҳам кенгаш муҳокамасига киритади:

ŞABAN — Gabul edilmiştir. OkuMısta  Bey.

MISTA —Tektanrı inanışını ihlal eden  Yunan icadı  ve  gomonist mitologyanın bütün eserlerdenokul kitaplarından çıkartılıp ehli imanın teşevvüşe uğratılmasının önüne geçilmesine.

ÜYELER KOROSU — Münasip olur, münasip olur.

ŞABAN — Gabul edilmiştir. Oku Mısta Bey.

MISTA — Ve de yine okul ve tarih kitaplarında sık sık adı geçen şu zevatın aşağıdazikredilen  suçlarından  ötürü  mezkûr  kitaplardan  ve müfredat  programlarından çıkarılmasına, Safo sevici olup bunu yaydığı için, Sokrates solcu olduğu ve gençliğin ahlakını ifsad ettiği ve de homoseksüel olduğu için, petrarca klorofil, pardon, Nek-rofil olduğu, Villon serseri, Volter Bektaşi, Dante sabi sübyan düşmanı, Jan Dark üfürükçü büyücü  olduğu  ve  312.  madde  mevzuuna  girdiği  yani  sınıfları  sınıflara  karşı  tahrik ettiği, Simavna Kadısı Bedrettin toplu yürüyüş kanununu ihlal ettiği için.

ÜYELER KOROSU — Münasiptir, münasiptir.

ŞABAN — Gabul edilmiştir. Oku Mısta Bey, oku.[10]

Шунингдек, Эркин Аъзам раҳбарнинг билимсизлиги ва онги пастлигини драманинг бир қанча эпизодларида кўрсатади. Эркин Аъзам “бекорчихона” деб номлаган муассаса раҳбари иш вақтида ўзи танимайдиган бирининг никоҳ ошига бутун коллективи билан бориб юради:

Бўлим  бошлиғи.  Э,  ўйламанг,  ака!  Кўчсак  кўчармиз,  қолсак қолармиз, шунга ташвишми? Кунингнинг бир куни қолгунча ош е, пулингнинг бир тини қолгунча ош е, дебдилар. Туринг, ака!

Раҳбар  Раҳбарович.  Ие,  шундай  бўлдими? (У бўйин боғини тўғрилай-тўғрилай ўрнидан қўзғалади.)[11]

“Фаррош кампирнинг туши” драмасида фаррошнинг тушида ишхонанинг кўчишини кўрганлигини ходимларнинг бирига айтиб бергани туфайли шов-шув кўтарилиб, раҳбар бошчилигида ҳамма ходимлар давлат мулкини талон-тарож қилиши кўрсатилади:

Умумий мажлис, аниқроғи– буюм-ашё талашув.

Ҳисобчи (столга шапатилаб). Кийимилгич– меники, тамом!

Иқтисодчи. Ва-ай! Столни ўзиники қилди-ку, бўлди-да! Инсоф ҳам керакдир  одамга. Кийимилгични менга берасиз, Раҳбар Раҳбарович, норка шубамни осиб қўяман. Бир-бирига мос, подцвет!

Раҳбар Раҳбарович (муросага  чорлаб). Ҳай-ҳай, қўйинглар, шугина қолсин, шугина!

Ҳисобчи.  Янги  жойда  ҳамма  нарса  янги бўлиши керак-да, Раҳбар Раҳбарович! Оламиз, пул бор счётда!

Раҳбар Раҳбарович. Хўш, анови диванни нима қилдик? Шуни бўлим бошлиғимизга атаб юборсак нима дейсизлар? Ҳар ҳолда, кўпйил  ишлаган  бу  даргоҳда,  тажрибали...  Айтгандай,  ўзлари кўринмайди?

Бош мутахассис. Боши оғриб қопти, ҳали бобой билан қўш мозор бўлди.

Мутахассис. Диванни у кишига берсак, шопиримиз кейин қаерда ётади?

Ҳайдовчи (илкис қўзғалиб). Тўғри! Мен кейин қаерда ётаман?

Ҳисобчи (тағин ниш уриб). Машинаси-чи, машинада ётса ўлмас!

Ҳайдовчи. Қиз-пизингизникига энди ўзингиз бораверасиз! Каттахолангизникига ҳам! Яёв-пиёда!

Ҳисобчи (пашша ҳайдагандек қўл силтаб). Э, ўчир! Ғилдирак!

Мутахассис. Мумкин бўлса, мен анови гултувакларни олсам?[12]

Раҳбар ходимнинг давлат мулкини беҳуда сарфлаши, ўз манфаати йўлида ишлатиши муаммоси Ҳалдун Танер драмасида ҳам акс этган. Бош қаҳрамон Шабан консерваторияда учратиб, ёқтириб қолган бир балетчи қизнинг илтимоси билан қизни бутун гуруҳи билан Парижга давлат ҳисобидан гастролга ноўрин юборади. Лавозимининг оширилишини сўраб ариза ёзганларга нисбатан ишига қараб эмас, шахсига қараб қарор чиқаради. Беҳудага ҳар бир ҳайкални чироқлар билан ёриттириб, олдида мусиқа қўйдиради, эски Рим империясидан қолган Аясофья ибодатхонасининг ичига кераксиз ўзгаришлар киритишга рози бўлади.

Эркин Аъзам ва Ҳалдун Танер ўз драмаларида бир хил муаммоларни кўтарадилар, жамиятни олдинга етаклаш ўрнига, ривожланишига тўсқинлик қилаётган баъзи раҳбар ходимларнинг номутахассислиги, шахсий манфаатини давлат манфаатидан юқори қўйишини қоралайдилар:

Акахон. Ҳув, лавозимга тайинланаётганингизда берилган маслаҳатлар эсдан чиқибди-да, а?

Раҳбар Раҳбарович. Йўқ, йўқ, ҳаммаси,  ҳаммагинаси  ёдимда!Ёзиб  ҳам  қўйганман. (Олдидаги блокнотни  варақлаб, ўқимоққа тутинади.) Мана. Биринчиси: “Ҳеч қачон қўл остидаги ходимларга йўл-йўлакай, кўча-кўйда топшириқ ёки танбеҳ берилмайди. Бир оғиз гап бўлса ҳам, албатта,  кабинетга чақириб айтилади.  Мансаб курсисининг сеҳр-салобати бўлакча!” Тўғрими?

Акахон. Иккинчисига ўтинг.

Раҳбар Раҳбарович. Иккинчи пункт: “Эрталаб  ишга  келганда даставвал  бир арақ қоғоз олиб, бугун бажариладиган юмушлар рўйхат қилинади. Рўйхатнинг бошида, албатта, шахсий масалалар турсин. Давлат ишлари ўз-ўзидан бўлаверади”.

Акахон. Ўчиринг! Ҳозироқ ўчириб ташланг! Калла борми, мен бунисини қулоғингизга айтган эдим-ку, ахир! Ўчирдингизми?

Раҳбар Раҳбарович. Ўчирдим,  ўчирдим. Қоп-қора  қилиб  бўяб ташладим! Жума куни келганингизда ўзингизга ҳам кўрсатаман.[13]

“Ватанни қутқарган Шабан” асарида нафақат бош қаҳрамон, балки бошқа раҳбар ҳам ўз мутахассислигига мос фаолият юритмаётгани кўрсатилади:

ŞABAN — Demek siz prodüktörsünüz.

PRODÜKTÖR — Evet.

ŞABAN — Anadan doğma bu işi yapmadınız ya. Herhalde s

onradan girdiniz.

PRODÜKTÖR — Ben gardiyandım  Toptaşı Hapishanesinde. Esrar kaçırmaktan yükümü tutmuştum biraz. Filim işinde para var dediler. Eh memleket kültüründe bizim de tuzumuz bulunsun dedik.

ŞABAN — Himmetiniz var olsun. (Mısta'ya) Yahu desene ipini koparan soluğu filim plantonunda alıyor.[14]

Қуйидаги парчада Шабаннинг иш вақтида ширакайф бўлиб ўтиргани акс этган:

MISTA — Kapıda dört müdür sizi bekliyor maruzatları varmış. Devlet Tiyatrosu İdare Müdürü, Müzeler Müdürü, Kütüphaneler Müdürü, Riyaseti Cumhur Orkestrası Şefi.

ŞABAN — Şimdi kabul edemem. Çok yorgunum, sür-menaj oldum.

MISTA — Çok acil diyorlar.

ŞABAN — Kardeşim  kabul  edecek  halde değilim. Maarif  Vekili  bey  ısrar  ettiler. Şarabı da biraz fazla kaçırdım yemekte.[15]

Шу аҳволда қабулига кирган раҳбарларни қабул қилиб, уларга берадиган топшириқларнинг барини аралаштириб юборади.

Ҳалдун Танер ва Эркин Аъзам асарлари тилида ҳам муштаракликлар кўп. Хусусан, иккала ёзувчи ҳам киноядан жуда кенг фойдаланган. Буни драмаларининг сарлавҳасидан, қаҳрамонлар исмидан ҳам кўришимиз мумкин.

Эркин Аъзам ва Ҳалдун Танер пьесаларида варваризмлар қаҳрамон  характерига хос жиҳатларни ёритиш баробарида кўпроқ юмористик пафос учун хизмат қилган.

Ёзувчилар чет сўзлардаги товушларни ўзгартириш ёки товуш тушириш йўли билан ҳам қаҳрамон дунёқараши, воқеликка муносабатини  ифодалайди:

ŞABAN: Tövbeler tövbesi get  ağzını  yıka Mısta Bey. Rezaletin daniskası. Gomünistlerin marifeti o. Atatürk  ki gomünizmi  nerde  görseniz  ezeceksiniz  diye ferman buyurmuşlar. Şimdi kalkmış  Atatürk’ü kendilerine reklam idiyorlar.  Dinsiz imansızlar!’’[16]

          Э.Аъзам асарида эса:

Бош мутахассис(далда берган  каби). Хотиржам  бўлаверинг, оқсоқол, у ёғини ўзимиз тинчитамиз! (Четга бурилиб) Беҳуда зўри– миён мешиканад.

Барча ён-верида, беморни кузатиб чиқа бошлайди.

Ҳисобчи(чинқириб). Дўхтирга телефон қилиш керак, дўхтирга! Гули-и!.. (Диван тарафга қараб). Турсанг-чи, ҳей текинхўр![17]

Бош мутахассис(ниҳоят, ўйиндан бош кўтариб). Очиқ-ошкора ишлаш услуби шундай бўлади, муҳтарам хонимлар! Демократия дейди буни. Европада,  бутун очиқ, эркин  жамиятларда шундай. Ҳамма ва ҳаммаси– раҳбарнинг кўз ўнгида!.. (У иқтисодчи хонимга маънодор кўз қисиб қўяди.)

Иқтисодчи. Опен-спейс! Ҳайҳот кўчадек бир гап!

Ҳисобчи. Раҳбарнинг ўзи-чи? У кимга ҳисоб беради?

Бош мутахассис. Ҳисобчига бўлса керак-да![18]

Фаррош кампир. Қуриб кетсин, ўзимнинг номимга ўтай десам, пенса ўлгурнинг қоқ ярмини кесади... Ҳаммасига ўлгур ўша зиқна буғалтир айбдор![19]

Эркин  Аъзам ҳам, Ҳалдун Танер ҳам драмаларида услубий мақсадда, ўз қаҳрамонлари феъл-атворидаги камчиликлар, маънавий-ахлоқий савиясининг қашшоқлиги, айни бир  вақтда руҳий ҳолатини  очиб  бериш  учун лексик воситалар сифатида  воқеланадиган вульгаризмлардан моҳирона  фойдаланган.

Фаррош кампир. Эсиз жоним! Берадигани– чўзиб-чўзиб тўрт танга, шундан шунга  сарсон  бўлиб  келаман-а! Қурғур, келиб-кетишимга етса ҳам кошки эди!... “Анув ўлгур зиқнага тайинлаб  қўйдингизми, ўргилай? Раҳмат, раҳмат, умрингиздан барака топинг, илойим!” “Мумкин эмас, мумкин эмас!” Мегажин! Сенга  мумкин! Ўзгинангга мумкин! Асомова Дилнавоз...  ие,  Қумри  шўрликка келганда– тақа-тақ!  Ер  ютгур, адогина бўлгур![20]

Ҳалдун Танер асарида эса:

PRODÜKTÖR - Dedikodu yazar, dergilere gazetelere. Nebahat Bi Behre'nin otomobilini kim hediye etti  biliyor  mu  idiniz? Hikmet Afakan şimdiye kadar kaç bakirenin kanına girdi ve halen kaç karısına nafaka veriyor biliyor musunuz? Selma Korkoron'un üç evlilikten sonra hâlâ kız oğlan kız bakire olduğunu biliyor mu idiniz?[21]

PRODÜKTÖR — Yok beyim. Ben melodram yapıyorum. Kesme de dinle. Ne diyordum. Menşur aktör yok. Kavga göbek yok, seks yok. Münekkitler homurdandı, halk ıslıklamaya hazırlandı.[22]

Ушбу вульгаризмлар персонажнинг характерини ёритиш баробарида  айни вазиятдаги руҳий ҳолатини ҳам ёрқин ифода этади.

Иккала драматург ҳам  халқда  кенг тарқалган мақоллардан унумли фойдаланади, умумтил ибораларни бадиий нутққа олиб кириш билан кифояланиб қолмайди, балки уларни қаҳрамонлар табиати, руҳий ҳолати, турмуш тарзига мослаб ўзгартиради. Уларга янгича маъно нозиклари юклаб, асарларининг бадиий эстетик ва лингвопоэтик салмоғини оширишга эришади. Уларнинг ўзига хос юмористик баён услуби, кинояли тили, кутилмаган бадиий ечимларга эгалиги билан  ажралиб  туради. Ҳалдун Танернинг “Ватанни қутқарган Шабан” ва Эркин Аъзамнинг “Фаррош кампирнинг туши” асарлари трагикомедия жанрига мансуб бўлиб, турк драмаси бош қаҳрамон Шабаннинг лавозимдан олиниши, ўзбек драмаси эса, бошқаруви нотўғри бўлгани туфайли муассасанинг пароканда бўлиши билан тугайди.

Хулоса қилиб, шуни айтиш мумкинки, ўзбек ва турк адабиётида акс этган турли мавзулар, кўтарилган ижтимоий муаммолар, инсон қалбидаги кечинмалар, халқ ҳаётидаги ижтимоий-маданий жараёнлар иккала миллатда ҳам муштаракдир. Чунки иккала халқ маданияти, санъати ва адабиёти бир-бирига яқинлиги билан ажралиб туради. Хусусан, Ҳалдун Танернинг “Ватанни қутқарган Шабан” ва Эркин Аъзамнинг “Фаррош кампирнинг туши” номли драматик асарларидаги образлар ва сюжет тасвиридаги ўхшашлик ҳам бунинг яққол мисоли бўла олади. Таҳлилга тортилган драмалардаги қаҳрамонларнинг тақдири, ўй-фикрлари, вазият-ҳолатидаги умумийликлар қиёсланиши натижасида иккала халқ адабиётидаги муштарак жиҳатлар тадқиқ этилди. Драматурглар услубидаги ўзига хосликларнинг яқинлиги ҳам кашф этилди.

Жумладан, бугунги кунда иккала халқнинг дўстона муносабатлари, адабий алоқалари кенгайиб бормоқда. Бу борада келажакда адабий алоқаларни янада кенгайтириш мақсадида ижодкорлар асарларини кенг тарғиб этиш, муштарак жиҳатларини ўрганиш муҳим аҳамият касб этади.

 

 

 

Фойдаланилган адабиётлар:

 

1. Miyasoğlu, Mustafa, (1988), Haldun Taner, Kültür Bakanlığı Yayınları, Ankara.

2. Taner, Demet, (1996), Canlar Ölesi Değil, Sel Yay., İstanbul.

3. Taner, Haldun, VatanKurtaranŞaban, İstanbul, BilgiYayınevi, 1989.

4. Tulu, Anil.Haldun Taner'in Vatan Kurtaran Şaban Adlı Kabare Oyunu ve Epik Tiyatro. Yük.lis.tezi.İstanbul Kültür Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü. İstanbul-2017.

5. Yalçın, Sıddıka Dilek, (1995), Haldun Taner’in Hikâyeleri ve Hikâyeciliği, Bilgi Yayınevi, Ankara.

6. Yüksel, Ayşegül “Haldun Taner Tıyatrosu”, İstanbul, Bilgi Yayınevi,1986.

7. Аъзам, Эркин, Фаррош кампирнинг туши, «Ёшлик» журнали 2011 йил, 10-сон.

8. Йўлдошев Қ. Ёниқ сўз. –Т.:  “Янги аср авлоди”. 2006.

9. Прушковская И.В. История развития турецкой авторской драмы (Республикан-ский период до 1980 г.), Киевский национальный университет имени Тараса Шевченко, 2014.

 

 

Каюмова М. Стилистические особенности в драмах Халдуна Танера и Эркина Азама. В статье дается сравнительный анализ драматических произведений выдающихся деятелей современной турецкой и узбекской литературы Халдуна Танера и Эркина Азама. Дана краткая информация о творческом пути писателей, раскрывающий их мастерство в драматическом жанре при анализе их произведений. Драма «Шабан, спасший родину» (“Vatan Kurtaran Şaban”) Халдуна Танера исследована в сопоставлении с драмой Эркина Азама  «Сон уборщицы» (“Фаррош кампирнинг туши”) и показаны их общие черты. Предметом исследования служит образный мир в драмах, черты характера персонажей, сходства и различия в сюжетных событиях.

 

Kayumova M. Stylistic peculiarities in the dramas by Khaldun Taner and Erkin Azam. This article provides a comparative analysis of the dramas by Haldun Taner and Erkin Azam, prominent figures of modern Turkish and Uzbek literature. A brief account of the writers’creative path was also given, revealing their mastery in the drama genre in the analysis of their works. Khaldun Taner's "Shaban who saved the homeland" ("Vatan Kurtaran Şaban") was compared to Erkin Azam's drama “Cleaning lady's dream” ("Фаррош кампирнинг туши") and summarized their common features. The world of images in dramatic works, the characteristics of the characters, the similarities and differences in the events of the time and the plot were studied.

 

 

[1]Tulu, Anil.Haldun Taner'in Vatan Kurtaran Şaban Adlı Kabare Oyunu ve Epik Tiyatro. Yük.lis.tezi.İstanbul Kültür Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü.İstanbul-2017, s.130.

[2]Yalçın, Sıddıka Dilek, (1995), Haldun Taner’in Hikâyeleri ve Hikâyeciliği, Bilgi Yayınevi, Ankara, s.22-23.

[3]Taner, Demet, (1996), Canlar Ölesi Değil, Sel Yay., İstanbul, s.123-124.

[4]Miyasoğlu, Mustafa, (1988), Haldun Taner, Kültür Bakanlığı Yayınları, Ankara, s.2.

[5] Yüksel,Ayşegül “Haldun Taner Tıyatrosu”, İstanbul, Bilgi Yayınevi,1986, s.27

[6]Йўлдошев Қ. Ёниқ сўз. –Т.:  “Янги аср авлоди”. 2006. 121-б.

[7]Прушковская И.В. История развития турецкой авторской драмы (Республиканский период до 1980 г.), Киевский национальный университет имени Тараса Шевченко, 2014, 29-стр.

[8]Tulu, Anil.Haldun Taner'in Vatan Kurtaran Şaban Adlı Kabare Oyunu ve Epik Tiyatro. Yük.lis.tezi.İstanbul Kültür Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü.İstanbul-2017, s.131.

[9]Taner, Haldun, Vatan Kurtaran Şaban, İstanbul, Bilgi Yayınevi, 1989, s.79.

[10]Taner, Haldun, VatanKurtaranŞaban, İstanbul, BilgiYayınevi, 1989, s.96.

[11]Аъзам, Эркин, Фаррош кампирнинг туши,«Ёшлик» журнали 2011 йил, 10-сон, 16-б.

[12]Аъзам, Эркин, Фаррош кампирнинг туши,«Ёшлик» журнали 2011 йил, 10-сон,27-б.

[13]Аъзам, Эркин, Фаррош кампирнинг туши,«Ёшлик» журнали 2011 йил, 10-сон,13-б.

[14]Taner, Haldun, VatanKurtaranŞaban, İstanbul, BilgiYayınevi, 1989, s.71.

[15]Taner, Haldun, VatanKurtaranŞaban, İstanbul, BilgiYayınevi, 1989, s.88.

[16]Taner, Haldun, VatanKurtaranŞaban, İstanbul, BilgiYayınevi, 1989, s.146.

[17]Аъзам, Эркин, Фаррош кампирнинг туши,«Ёшлик» журнали 2011 йил, 10-сон,25-б.

[18]Аъзам, Эркин, Фаррош кампирнинг туши,«Ёшлик» журнали 2011 йил, 10-сон,24-б.

[19]Аъзам, Эркин, Фаррош кампирнинг туши,«Ёшлик» журнали 2011 йил, 10-сон,27-б.

[20]Аъзам, Эркин, Фаррош кампирнинг туши,«Ёшлик» журнали 2011 йил, 10-сон,27-б.

[21]Taner, Haldun, VatanKurtaranŞaban, İstanbul, BilgiYayınevi, 1989, s.72.

[22]Taner, Haldun, VatanKurtaranŞaban, İstanbul, BilgiYayınevi, 1989, s.74.

Xorijiy filologiya jurnali tahrir ha'yati