ИРРЕАЛИСНИ ИФОДАЛОВЧИ ЛЕКСИК ВОСИТАЛАР (инглиз ва ўзбек тиллари мисолида)

Ҳозирги илмий адабиётларда реалис/ирреалис ҳодисасининг прототип хусусиятлари ва умумий семантик атрибутларининг ўзига хос тавсифи бўйича ҳеч қанақа тавсиф амалга оширилмаган. Аммо, реалис/ирреалисни ҳосил қилувчи грамматик, лексик, синтактик воситаларнинг умумий таркибини белгилаб олсакгина мазкур ҳодисанинг прототип нуқтаи назардан таснифини амалга ошириш имкони пайдо бўлиши мумкин.

Реалис/ирреалис ҳодисасига қаратилган кўплаб ишлар мавжуд бўлса-да, уларда ирреалиснинг асосини ташкил қилувчи бирликлар борасида ҳам аниқ таклифларни учратиш мушкул.

Ж.Байбининг қайд этишича “ирреалис”ни перфектив аспект каби грамматик категория сифатида баҳолаб бўлмайди. Чунки, у универсал грамматик ҳодиса эмас [Bybee 1998; 257-271]. Ҳодисаларнинг реалис/ирреалис хусусиятини белгилашда инсонлар томонидан объектив деб баҳоланадиган воқеликни таҳлил қилишда функционал асосга эгалиги муҳим ўрин тутади.

Ҳар бир тилда вазиятларнинг концептуал асосини белгиловчи қатор грамматик воситалар мавжудлиги кўзга ташланади. Шунинг учун ҳам “ирреалис” ҳодисаларини ифода этувчи қатор усуллар мавжуд. Уларда бир турдаги инвариант маънодан ташқари контекстдан келиб чиқадиган маънолар ҳам эътиборга олинади.

Мисол учун бирор тилдаги маълум тузилмалар ирреалис сифатида баҳоланса, бошқасида ушбу категория реалис бўлиши мумкин. Жумладан, келаси замон, буйруқ шакл ирреалис тарзида таснифланади. Бу тиллардаги грамматик категорияларни фарқловчи тил воситаларининг турли-туманлиги билан изоҳланади [Bybee 1995; 367-388]. Ж.Робертснинг таъкидлашича, реалис/ирреалисни фарқловчи белгилар битта тил миқёсида турли грамматик категорияларга хос бўлиши мумкин [Roberts 1990; 363-401]. Хусусан, феълнинг майл категориялари, маълум равишлар, қўшимчалар, инкор мазмунга эга феъл бирликлари, замон-аспект шаклларида ҳам реалис/ирреалис мазмуни учрайди.

Турли тизимли тилларда нореалликни ифода этувчи қатор усуллар мавжудлиги барчага маълум. Уларга модал феъллар, феъл қўшимчалари, равишлар, майл категорияси, олмошлар ва юкламалар киради. Ушбу лисоний воситалар умумлаштирилган ҳолда ирреалис категориясини ҳосил қилади. 

Ирреалисни ифодалашнинг барча шакллари асосан, эргаш гапли қўшма гапларда учрайди. Аммо, реалис ва ирреалис категориялари таҳлили структуравий тилшуносликдан тортиб когнитив тилшунослик доираларида ўрганилади. Структуравий жиҳатдан эргаш гапнинг турига боғлиқ равишда олиб борилади. Бунда лексик жиҳатдан мос шакл танланади. Бош гапга  эргашиб келган гапдаги бирликларнинг лексик маъносига боғлиқ ҳолда ифодаланаётган маънонинг реалис ёки ирреалисга тегишлилиги аниқланади. Ирреалис атамаси табиатан модал ифодага эга бўлиб, унда битта элемент турли тузилмаларда учраши мумкин.

Реалис/ирреалис бевосита когнитив фаолият билан боғлиқ бўлиб, ирреалис фикрлаш қонуниятларига ва нутқнинг вазият шартларига асосланади ва бу, ўз навбатида, ҳар бир тилда унинг семантик қарама-қаршилиги мавжудлигини кўрсатади.

Юқоридаги таъриф ва тавсифлардан келиб чиққан ҳолда ўзбек тилида ирреалис қуйидагича ифодаланиш усулларини таклиф этиш мумкин: феъл майллари, модал феъллар, равиш ясовчи қўшимчалар (мумкин, мумкинки, балки, эҳтимол); ноаниқ олмошлар (бир киши, кимса, кимдир, қайсидир, нимадир); бирлик ёки кўпликдаги отларнинг ноаниқ шакллари ва бошқалар. Бунда ушбу лексик воситалар ўз семантик маъносини анча сусайтиради ва аналитик морфология бирликларига яқинлашади. Шу сабабли, ҳозирги пайтда ўзбек тилида ирреалис категорияси тизимида синтетизмнинг аналитизмга ўтиш жараёни амалга ошириляпти, деб тахмин қилиш мумкин. Ирреалис ифодаси нафақат таъкидланган категориялар доирасида, балки маълум равишлар ёрдамида ҳам амалга оширилиши мумкин.

Инглиз тилида қуйидаги равишлар ёрдамида гапнинг ирреалис ифодаси ҳосил бўлиши мумкин: probably, soon, long ago, everywhere, below, highly, perfectly, completely, nowhere, scarcely, perhaps, unfortunately, майл (mood), истак майли (the subjunctive mood). Бундан ташқари, инглиз тилидаги  ноаниқ артикль, баъзан эса айрим ноаниқ олмошлар ва бошқалар ирреалиснинг асосий кўрсаткичи ҳисобланади. Баъзи ҳолатларда, бир қатор отларнинг ноаниқ шакллари (моддий ва мавҳум), шунингдек, ҳеч қандай аниқловчисиз кўпликдаги сўз шакли ҳам ирреалис функциясида ишлатилади.

Бинобарин, таққосланаётган тилларда кўриб чиқиладиган ирреалисни ифодалаш усуллари, субъектнинг объектга муносабатини билдирувчи гапларда, турли воситалардан фойдаланиш шартлари билан боғлиқ бўлмоқда. Бундай шароитда объект маълум предметнинг бир қисми ёки у билан нисбий алоқада бўлиши мумкин.

Шунинг учун, ўзбек ва инглиз тилларида ирреалисни ифодалашнинг турли хил усуллари мавжудлигига қарамай, уларни қуйидагича турларга ажратишимиз мумкин:

1) Майл категориясига хос. Масалан, Silvia’s voice rose if I wasn’t going to hand it over to Neil I wouldn’t be having it at all. I’ve got a new job. I wouldn’t have the time to look after a baby [Ruth Rundell, 24].  “Сен бўлмасанг эди, бу жабркор ҳаётда кулгини мутлақ унутган бўлар эдик” [Ойбек, 65].

2) Модалликка алоқадор воқелик. Масалан, You might, for instance have the receipt for your airfare, the bit that looks almost identical to your ticket but isn’t valid for transport (Ruth Rundell, 26]; Хўжа Афзал сафардан қайтиб қолса, яна аҳвол чатоқланиши мумкинлигини билдирди (Ойбек, 412).

3) Маълум пресуппозитив тузилмалар орқали. Масалан, I thought Diana Marshalson would have told you (Ruth Rundell, 19); Айтайлик, амирлик рутбасини қабул қилсам, баъзи улуғ зотларнинг кўнгли ранжур (Ойбек, 133).

4) Инкор шаклга эга гапларда. Масалан: She could hardly understand (Ruth Rundell, 34); Ойим Ҳошимга қўшилсанг, одам бўлмайсан, деяпти (Тўхтабоев, 175).

Модалликка ва грамматикага оид кўплаб илмий адабиётларда майлга алоқадор бўлган индикатив, субъюнктив, оптатив кабиларга потенциал эквивалент сифатида реалис ва ирреалис келтирилади [Timberlake 2007; 280-333; Givon 1994; 265-337; Elliot 2000; 55-90].

Индикатив ёки императив майл деб қараладиган категорияларнинг аниқ грамматик кўрсаткичи бўлмаган ҳолатлар ҳам мавжуд бўлиб, уларни бошқа майлга киритиш ҳаракатлари бор. Улар модалликнинг маълум сатҳига тегишли ҳодиса сифатида баҳоланмайди. Чунки, бу каби ифода воситалари реал модалликка нисбатан қўлланиш диапазони кичиклик қилади. Мазкур ҳолларда ирреалис тушунчаси доирасида баҳоланиш маълум натижа бериши мумкинлиги кузатилади. Чунки, турли тиллардаги синтактик, морфологик таркиблар турлича бўлиши билан бирга нутқий вазиятлар, ифода воситалари, мулоқот усуллари, экспрессив воситалар, лисоний анъаналар ҳам кескин фарқ қилади. Мисол учун, майл категорияси ҳақида гапирадиган бўлсак, ушбу категория турли лингвистик таркибга эга бўлиши билан бир қаторда тиллар кесимида ҳам фарқ қилади. Жумладан, шарт эргаш гаплар маъноси модалликнинг муҳим функцияларига кирса-да, улар аниқ вазиятларда кўзда тутилмаган ҳолатларни акс эттирмайди.

Бевосита модаллик семантикасини ҳам турларга ажратиш кенг тус олган. Мисол учун, Гивон (Givon, 2001) модаллик семантикасини ассертив ва пресуппозитив турларга ажратишни муҳим деб ҳисоблайди. Ассертив ўз навбатида реалис/ирреалис турларига ажратилади. Реалис ассертив бўлишли маънога эгалиги таъкидланади. Палмер (Palmer, 2001) модалликни епистемик ва эвиденциал гуруҳларга ажратишни маъқул кўради. Вайби эса модалликни 4 гуруҳга ажратади: агенсга йўналтирилган, сўзловчига қаратилган, эпистемик ва эргашган боғловчили модаллик (Bybee, 1998).

Феъл майли ҳаракатнинг реал, шубҳали ёки ирреал эканлигини ифодалайди. Инглиз тилида ҳозирги ноаниқ майл ирреал ҳаракатни, ўтган ноаниқ майл ўтмишдаги ирреал ҳаракатни ифодалайди. Ўзбек тилида эса: ушбу маъноларни ифодалашда истак ва тахмин майлидаги гаплардан фойдаланилади.

Ҳаракатнинг керак ёки кераксиз, мумкин ёки имконсиз, реал ёки ирреал эканлигини  инглиз тилида: can, may, must, ought, shall, should, will, need, dare каби модал феълларининг ишлатилиши; ўзбек тилида эса: сабабли, боис, боисдан, туфайли, мумкин, шарт, керак, зарур, шарт, шарт эмас, балки, бўлиб қолар каби кўмакчи ва модал феъллар ифодалайди.

Инглиз тилида: long ago, perhaps, probably, luckily, unfortunately;  ўзбек тилида эса: анча бурун, анча аввал, кимқачон, балки, модомики, мободо, чунонан, чунончи, бахтга кўра, ваҳоланки, муболағасиз, мумкин, мумкинки, эҳтимол, бахтга қарши, афсус, афсуски, ҳолбуки каби равишларнинг ишлатилиши орқали кузатилади. Улар сўзловчи нуқтаи назаридан турли даражадаги реаллик-иррреалликни, аниқлик ёки истакни ифодалайди.

Инглиз тилида: any, how, how many, any; ўзбек тилида эса: кимдир, бир киши, кимса, фалончи, нимадир, қаердир, бир нечта, кўплаб, талай, бир талай, қатор, бир қатор, анча, қандайдир, биров, бирорта, баъзилар  каби  ноаниқ олмошларнинг ишлатилишида намоён бўлади.

Инглиз тилида: if, on condition that, unless, in case, if only, as if, supposing (suppose) that, as thought; ўзбек тилида эса: агар, агар бўлса, модомики, шарти билан, қилинганда, қилмагунча, бўлса, бўлганда, бўлгандагина, бўлган ҳолатда, башарти, ҳолбуки, бўлган ҳолатда, хуллас, айтайлик, деганда, гўё, гўёки, худди, каби, тарзда, тарзида, чунонан, ваҳоланки, тахминан, тахмин қилиб каби боғловчилардан фойдаланишда ўз аксини топади.

Ўзбек ва инглиз тилларида юкламалар сўзловчининг гапирилаётган гапга муносабатини билдиради. Аввало, улар модалликнинг турли маъноларини англатади. Уларнинг ирреаллик маънолари гап таркибида кўринади. Ўзбек тилида, масалан: -а, -ми, -чи, -ку, мободо, ҳали, яна, ҳанузгача, ҳануз, ҳамон, ҳали ҳам, ҳозиргача, шу чоғгача, ҳозир,  ҳозиргина, ҳалигина, энди, аллақачон, ҳар ҳолда, шунга қарамай, чамаси, бирдан бир, биргина, ягона, худди шундай, зўрға, базўр,  шунчаки, фақат, фақатгина, фарқли равишда, фарқли ўлароқ, ташқари, истисно ҳолда, холос, ёлғиз; инглиз тилида эса: yet, still, merely, solely, just, only каби юклама ва сўзлар фикримизни тасдиқлайди.

Модал сўзлардан фойдаланиш орқали инглиз тилида: probably, perhaps, undoubtedly, naturallyўзбек тилида: мабодо, балки, мумкин, афтидан, кўринишича, ўхшаш, каби, муболағасиз, ҳолбуки, ҳаттоки,  шубҳасиз, шубҳа туғдирмасдан, шак-шубҳасиз, бешак, бегумон, модомики, эҳтимол, балки, табиийки, табиий ҳолда, табиатан, хусусан, албатта, турган гап, ўзидан-ўзи, ўз-ўзидан, шунчаки каби модал феъллар учрайди.

Ўзбек ва инглиз тилларида аксарият ҳолларда модалликнинг объектив соҳаси (ирреаллик) тушунчаси турли майл турлари, модал феъллар, эргаш гаплар, ноаниқ олмошлар, ноаниқ артикль, модал сўзлар ишлатилишида кўзга ташланади: - мумкин, мабодо, балки, эҳтимол, шояд; боғловчилар: - гўё, гўёки, худди, тарзида, сифатида, каби, мисоли, бамисоли; мустақил феъллар: - ўйламоқ, ҳисобламоқ, деб топмоқ, тахмин қилмоқ, кўзламоқ, чамаламоқ, гумон қилмоқ, гумонда бўлмоқ, гумонсирамоқ, башорат қилмоқ, ишонмоқ, орзу қилмоқ, умид қилмоқ, фараз қилмоқ, фикрламоқ, фикр юритмоқ, фикр қилмоқ; шунингдек, модал феъллар: - хоҳламоқ, ният қилмоқ, орзу қилмоқ, тиламоқ, истамоқ, шарт бўлмоқ, тўғри келмоқ, керак бўлмоқ. Инглиз тилида боғловчилар ишлатилади: if, even if (even though), but for, as though, except for, as if; равишлар: probably, luckily, now, then, yesterday, soon, everywhere, below, sometimes, just. Улар гапни ирреал характерлаш билан бирга реал / ирреал каби модалликнинг объектив майдони ҳисобланади.

 

 

Адабиётлар:

 

1. Плунгян В. А. Плюсквамперфект и показатели «ретроспективного сдвига» // Язык. Африка. Фульбе: Сборник статей в честь А. И. Коваль. СПб.: Европейский дом, 1998. – 125 c.

2. Bybee J. L. “Irrealis” as a grammatical category // Anthropological Linguistics. №2. 1998. – 308 p.

3. Bybee J. Modality in Grammar and Discourse // Typological studies in Language. N.32. John Benjamins. 1995. – 347 p.

4. Bybee, Joan, Revere Perkins, and William Pagliuca. The Evolution of Grammar: Tense, Aspect, and Modality in the Languages of the World. Chicago: University of Chicago Press. 1994. – 248 p.

5. Chafe W. The realis-irrealis distinction in Caddo, the Northern Iroquoian languages, and English // J. Bybee, S. Fleischman (eds.). Modality in Grammar and Discourse. Amsterdam: Benjamins, 1995. – 366 p.

6. Chafe, Wallace. The Realis-Irrealis Distinction in Caddo, the Northern Iroquoian Languages, and English. In Modality in Grammar and Discourse, edited by Joan Bybee and Suzanne Fleischman, Amsterdam: John Benjamins. 1995. – 376 p.

7. Elliot J.R. Realis and irrealis: Form and concepts of the grammaticalization of reality. Linguistic Typology. 2000. – 290 p.

8. Givon T. Irrealis and the Subjunctive. Studies in Language. 18.(2). 1994. – 347 p.

9. Maslova E. Evidentiality in Yukaghir // Studies in Evidentiality. Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins, 2003. – 236 p.

10. Roberts J. Modality in Ankle and other Papuan Languages. Journal of Linguistics. N:26. 1990. – 411 p.

11. Steele S. Past and irrealis: just what does it all mean? // IJAL 41 (3), 1975. – 227 p.

12. Timberlake A. Aspect, tense, mood // Language typology and syntactic description. Vol. III. Cambridge Univ. Press. 2007. – 343 p.

 

Rasulov N. Lexical means expressing irrealis (on the example of the English and Uzbek languages. The article discusses about issues related to the lexical means of expressing comparative analysis of irrealis in English and Uzbek. Different ways of using lexical means of irrealis in both languages are analysed. 

 
Расулов Н. Лексические средства, выражающие ирреалиса (на примере английского и узбекского языков). В статье рассматриваются вопросы, связанные с лексическими средствами выражения сопоставительного анализа ирреалис в английском и узбекском языках. Анализируются различные способы использования лексических средств слова ирреалис в обоих языках.

 

 

 

 

 

 

Xorijiy filologiya jurnali tahrir ha'yati