Page 44 - 4-2019
P. 44

Хорижий филология  №4, 2019 йил


            кўпчилигини  нобуд  қилади,  сифатини               иккиламчи  номлаш  орқали  шаклланган
            пасайтиради [17;3,591-б.].                          мифофитоним  ва  мифозоонимлар  мавжуд.
                  Бу  ном  зарпечакка  нисбатан  йирик          Шу  билан  бирга,  оз  бўлса  ҳам,  ўзбек
            пояли  бўлгани  учун  шундай  ном  олган:           тилининг ўзига тегишли, яъни ўзбек халқи
            зарпечак  >  девпечак.  Қўшма  термин               мифонимлари  асосида  таркиб  топган
            эллиплашув      натижасида      шаклланган:         миллий  характердаги  мифофитонимлар  ва
            девдай печак> девпечак.                             мифозоонимлар       ҳам    бор.    Уларнинг
                  Юқоридагилардан        аён    бўлдики,        айримлари худолар, маъбудалар, уларнинг
            немис  ва  ўзбек  тили  терминологияси              фарзандлари,  қадимги  мифлар,  афсоналар
            таркибидаги           фитонимлар           ва       қаҳрамонлари,     эртаклар    персонажлари
            зоонимларнинг муайян қисми мифонимлар               асосида     юзага     келгандир.     Бундай
            асосида        шаклланган         иккиламчи         иккиламчи  номлаш  орқали  пайдо  бўлган
            номлашлар  маҳсулидир,  айримлари  эса              терминлар  реал  борлиқ  ўсимлик  ва
            мифонимлар       иштирокида      шаклланган         жонзотларнинг  шакл-шамойили,  феъл  –
            бирикма  ва  қўшма  терминлардир.  Улар             атвори,  ранг-тусларини,  уларга  ўзаро
            орасида  қадим  Рим  ва  Юнон  мифларига            қиёслаш,  ўхшатиш,  нисбат  бериш  билан
            тегишли  мифонимлар  бўлиб,  кўп  тиллар            боғлиқ  тарзда  инсоннинг  ассоциатив
            учун     муштарак,     яъни     интернацион         тафаккури натижасидир.

                                                          Адабиётлар
                1.   Богданов О.П. Ўзбекистон ҳайвонлари (умуртқалилар) – Тошкент: Ўқитувчи, 1983. –
            320 б.
                2.   GenaustHelmut, Etymologisches Wörterbuch der botanischen Pflanzennamen.  Zweite,
            verbesserte Auflage. Springer basel AG 1983,- S.389.
                3.   Duden. Das Fremdwörterbuch. 2015. – 1136 S.
                4.   Зокиров  Қ.З.,  Жамолхонов  Ҳ.А.  Ботаникадан  русча-ўзбекча  энциклопедик  луғат.  –
            Тошкент: Ўқитувчи, 1973, – 294 б.
                5.   Зоҳидов Т.З. Зоология энциклопедияси. Қушлар. ЎзФА нашриёти,- Т.; 1957 . – 127
            бет.
                6.   Зоҳидов  Т.З.  Зоология  энциклопедияси  (Сут  эмизувчилар).  ЎзФА  нашриёти,-  Т.:
            1960 . – 223 бет.
                7.    Зоҳидов Т.З. Зоология энциклопедияси. Амфибия ва рептилиялар (газандалар). – Т.:
            Фан,  1969 . – 225 бет.
                8.   Зоҳидов  Т.З.  Зоология  энциклопедияси  (Балиқлар  ва  тубан  хордалилар).  –  Т.:
            Ўзбекистон. Фан,  1979 . – 276 бет.
                9.    Krenke N.P. Wundkompensation Transplantation und Chimären bei Pflanzen. Berlin.
            Verlag von Julius Springer. 1933. S.935.
                10.  Коnnotation im Deutschen. Eine Untersuchung aus morphologischer, lexikologischer und
            lexikographischer Perspektive.  Inaugural-Dissertation zur Erlangung des Doktorgrades der
            Philosophie an der Ludwig-Maximilians-Universität München. vorgelegt von Bettina Felicitas Birk
            aus München 2012- S. 326.
                11.  Köster Rudolf. Eigennamen im deutschen Wortschatz. Ein Lexikon. Berlin, 2003: -S 196.
                12.  Муҳаммаджонов С., Жонгуразов Ф. Ўсимликшуносликка оид русча-ўзбекча изоҳли
            луғат. – Тошкент: Меҳнат, 1989. – 320 б.
                13.  Spiridonova G. J.  Das Blumen-ABC oder deutsch-russisches etymologisches Wörterbuch
            der botanischen Pflanzennamen. – Ижевск: Изд-во «Удмуртскийуниверситет», 2015. – 302 с., -
            c. 26.
                14.  Словарь иностранных слов. – Москва:  Русский язык, 1989. – 623 с.
                15.  TiedemannFriedrich. Zoologie: zu seinen Vorlesungen entworfen  Dritter Band. Anotomie
            und Naturgeschichte der Vögel.  Heidelberg. 1814. S. 550, S.655 ].
                16.  Философиядан қисқача луғат. –Т.: Ўзбекистон, 1973, 180-181 – бетлар.


                                                            43
   39   40   41   42   43   44   45   46   47   48   49