ИТЕРАТИВ ҲОДИСАЛАРНИНГ ЛИНГВОКОГНИТИВ АСОСЛАРИ

Грамматик тушунчалар тил бирликларининг хусусиятлари ва уларнинг қўлланилиши борасидаги маълумотларнинг умумлаштириши натижасида вужудга келади, шунингдек, лингвистик бирликлар орасидаги алоқалар ва муносабатлар бизни ўраб турган воқеликни акс эттиради [ 3, 45].

Бунда феъл билан ифодаланадиган предикат англатадиган маъно асосий планга кўчади. Чунки, предикат ёрдамида бериладиган маълумотлар инсон тафаккурига алоқадор саналади. Одатда, предикат ифодалайдиган маълумотларни аслий ва миқдорий каби иккита катта турга ажратиб тадқиқ этиш кенг тус олган. Бу предикат маъносининг грамматик жиҳатдан концептуаллашишида муҳим аҳамият касб этади. Мазкур гуруҳнинг иккинчиси, яъни миқдорий кўрсатгичлар итератив термини билан маълум. 

Итеративлик доирасида предикат миқдорини аниқлаш маълум ментал операцияларни талаб қилади. Мисол учун there is a knock on the door / there are some knocks on the door / Someone is knocking on the door нутқ бирликлари мазмуни бир-бирига яқин маълумот саналса-да, мазкур маълумотларни қабул қилувчи онгида турли типдаги ҳаракатлар миқдори борасида тасаввур юзага келади [13,114]. Воқеа-ҳодиса ичидаги такрорийлик предикатининг кўплиги, феълнинг чегараланган хусусиятига боғлиқ бўлиб, маълум вақт оралиғидаги вазиятни такрорлаш маъносини юзага келтиради. Ички такрорийлик лексик спецификациялашган концептуал материал асосида қурилади. Вазиятларнинг такрорланиши эса чекланган вақт оралиғида такрорлашни ягона вазият сифатида кўриб чиқиш имконини беради. Қолаверса, тилнинг энг муҳим хусусияти  концептуал маълумотларни кодлаб, уни ифодалашда фойдаланадиган тил бирликларининг семантикасини белгиловчи тушунчадир [3, 123].

Бундан ташқари, такрорланадиган ҳар бир вазият бир-биридан мустақил равишда кўриб чиқилиши мумкин [13,114].  Р. Лэнгакернинг таъкидлашича, концептлар объект, вақт, макон, воқеа-ҳодиса каби синфларнинг барчасига хос схематик тавсифга эга. Грамматик категориянинг ифодаси умумий концептуал мазмунни белгиламайди, балки лексик воситалар билан уйғунлашуви натижасида юзага келадиган концептуал хусусият саналади [13,114].  Шунинг учун ҳам вақт оралиғида вазиятнинг такрорланишини тавсифловчи бирликлар фақатгина равишлар ва юкламалар билан мослашиб қолмасдан, лексик маъно таъсирида концептуал хусусият касб этади. Итеративлик кенг маъноларга эга эканлиги ва предикатлар кўплиги семантик зонаси билан боғлиқ барча маънолар тўпламини олганлиги сабаб, алоҳида концепт сифатида баҳолаш мумкин. Итеративлик концепти белгиланган вақт оралиғида такрорлаш маъносига эга бўлган барча лексик-семантик ҳамда грамматик воситаларни қамраб олади. Итеративликнинг концептуаллашувига яна бир сабаб, унда ифодаланадиган ҳар қандай грамматик категория лексик воситалар билан боғлиқликда амал қилади ва алоҳида тушунча ёки маъно ҳосил қилади. Ушбу тушинча ёки маънонинг фарқланиши “когнитив операция” [14,165-205] сифатида қаралади. Қуйидаги мисолларга эътибор қаратамиз: A week after the announcement the two sat on the same bench in the down-town park, while the fluttering leaves of the trees made a dim kinetoscopic picture of them in the moonlight. But Donovan had worn a look of abstracted gloom all day. He was so silent to-night that love's lips could not keep back any longer the questions that love's heart propounded [O’Henry, 187].

Ушбу мисолда вазият кўп марта такрорланади, аммо, умумий маънода бутун белгиланган вақт оралиғидаги маълум бир макро вазиятни тавсифлайди. Вазиятни такрорлаш маъноси одатий итеративлик маъносидан фарқ қилади. Хусусан, the fluttering leaves, heart propounded тузилмалари турли типдаги миқдорийликни ифодалаган.

Вазиятнинг такрорланиши ҳақида гапирганда, шуни таъкидлаш жоизки, битта мультипликатив вазиятнинг чекланиши ҳатто ҳодиса ичида бўлса ҳам битта вазиятни кўп марта такрорлашини юзага келтиради. Мазкур вазият инглиз тилшуноси Б. Комри томонидан "(slow motion effect) секин ҳаракат эффекти" деб номланган [12, 35]. Бу таърифда итератив вазият кванти тасмада ёзилса ҳамда тасманинг секинлашган ҳаракатланиши намойиш қилинишини тасаввур қилсак, у ҳолда ҳаракатнинг ҳар бир битта квантни тавсифлаш учун мультипликатив феълдан фойдаланиш мумкин. Бошқа томондан, турли типдаги гаплар ҳам таърифлаган “секин ҳаракат эффекти”ини ифодаланишига мос келади. Бунда муайян вазиятни амалга ошириш учун талаб қилинган вақт содир этиладиган такрорланишни билдиради. Умуман олганда, маълум вазиятдаги ҳаракатларни ифодалашда иштирок этадиган тилдаги грамматик, лексик-семантик элементлар мажмуи маълум концептни белгилайди. Л. Талмининг таъкидлашича, грамматик жиҳатдан шаклга эга категориянинг турли тиллар тизимида мослашиши тилнинг когнитив сатҳининг концептуал шаклланиши учун асос бўлиб хизмат қилади [14, 68]. Масалан: John wanted time to write or time to serve drink, he couldn't switch from one mode to another like lightning. Like Kate[ Meave Binchy.7]; All down the street there were 'Oh's' and 'Ah's,' and the reported fabulous sum paid for the sables was passed from lip to lip, increasing as it went. [O’Henry, 156].

Е. Падучева томонидан киритилган таксономик синфлар (объект, объект ва субстанция, ҳодиса, жараён, фаолият, ҳолат) [6, 34] томонидан онтологик категория атамаси билан юритилади. Мазкур метафоралар, концептлар бир объектнинг бошқасига метафорик ўзгартирилишига асосланган бўлади. Таксономия, таксономик синфлар тушунчаларининг киритилиши метафорани тушунишдаги, талқин этишдаги янгича қадам бўлди деса ҳам бўлади. Метафора –бу сўзга тегишли бўлган бош, категориал (таксономик) маъносининг ўзгартирилиши ҳисобланади. Таксономия метаномия учун ҳам муҳим ўрин тутади.

Феълларни тадқиқ қилиш ўз ичига феълларнинг лексик-семантик ва грамматик жиҳатларини ёритиш, асосан, феълнинг синтагматик хусусиятларини ўрганиш билан уйғунликда олиб борилади. Тилшуносликда тилнинг функционал томони унинг тузилиши ва ривожига таъсир кўрсатиши кўпгина томондан тан олинган, зеро, тил нутқда яшайди ва ривожланади [8, 19]. Демак, тилнинг ривожланиши унинг функционал томони билан ҳам боғлиқ. Тил функционаллигида муҳим ўрин тутган феъл бошқа сўз туркумларига нисбатан полисемиялиги, шакл ясашдаги турлилиги, бойлиги, бирикмалар ҳосил қилиши ва улардаги маъноларни фарқлаши ҳамда маъно ўзгартира олиш хусусиятлари билан фарқ қилади. Феълларнинг маънолар мажмуаси, лексик-семантик ҳамда концептуал маъноларини аниқлаш учун уларни таснифлаш муҳим ўрин тутади.

Итератив вазиятда вақт қанча қисқа бўлса, такрорланиш маъноси предикат кўплигининг ҳодиса ичидаги турига, шунингдек, битта вазиятга боғлиқ бўлади. Кўриб чиқилаётган маънони ифодалашида баъзи лисоний воситалар иштироки вазиятнинг такрорланиш даврини белгилаб қолмасдан, уларни алоҳида такрорланадиган вазият ёки бутунлай битта ҳодиса сифатида ҳам талқин қилиниши мумкин. Масалан:

Ikey slunk along the bar and gazed, breath-quickened, at hisidol.[O’Henry, 159];

The stationery shop was closed for business so the twins knocked at the door beside the shop [Meave Binchy 47].

Мазкур биринчи мисолда сифатдошли “breath-quickened” бирикмаси ички такрорланиш семантикасини ифодалаб келган бўлса-да, гап мазмунидан келиб чиққан ҳолда уни якка ҳодиса сифатида ҳам баҳолаш мумкин. Кейинги мисолдаги “the twins knocked” вазият ичидаги ҳаракатлар кванти билан боғлиқ итератив вазиятни ифодалаб келган.

Умуман олганда, итеративлик маълум бир вақт ичида вазиятни такрорланиш маъноси, маълум воқеа-ҳодиса ичидаги ва предикат кўплик маъноси билан алоқадор ҳодисаларнинг таҳлилига қарамай, ушбу маъно контекст, прагматик таъсирга эга такрорланган вазиятни қайсидир маънода битта ҳодиса сифатида қабул қилиш назарда тутилади. Масалан, Мен болалигимда ҳар куни футбол билан шуғулланардим гапини таҳлил қиладиган бўлсак,  қаҳрамон (маълумот берувчи шахс) маълум вақт оралиғида “доимий фаолият” билан шуғулланган. Гапдаги “ҳар куни” лисоний бирикмаси бир хил тартибдаги фаолиятни (воқеа-ҳодисани) такрорий қўллаганлигига ишора қилади. Умумий маънода эса мазкур воқеа-ҳодисалар алоҳида фаолият мақомига эга саналади. Шундай қилиб, маълум бир вақт оралиғида такрорлаш вазиятни якка ҳолда идрок этиш имкониятини вужудга келтиради ҳамда вазиятни шахсга хос хусусиятга айлантиради. Аммо, юқорида айтиб ўтганимиздек, "жараён маъноси" грамматик жиҳатдан фарқланишга мойил эмас, индивидуал одатий маънолар эса лингвистик жиҳатдан анча мустақил саналади.

Маъно жиҳатдан лавҳаларни умумлаштирувчи ҳодисалар шахсга хос хусусият сифатида баҳоланади. Бу муайян вазиятда мунтазам кузатиладиган иштирокчи хатти-ҳаракатларини ягона шахсга тегишли ва шу билан бирга такрорланувчи воқеликни англатади. Чекланган вақт оралиғида такрорланиш маъносига эга бўлган контекст сингари, шахсга хос характеристиканинг контексти ҳам прогрессив шаклда итеративлик маъносини ифодалайди. Бунда прогрессив шаклининг "ўзига хос" ишлатилиши воқеа-ҳодиса ривожининг босқичларини тавсифлашда кузатилади. Қиёсланг:

His mother said he should be glad that someone in the family was looking to the practical side of things instead of singing raucous songs and laughing loud laughs [Meave Binchy 52];

Everything about him seemed to be moving, he never stood still, even now at the bar he was shifting, moving from foot to foot [Meave Binchy 8].

Ушбу мисолларда “was looking to the practical side of things”, “was shifting, moving from foot to foot” прогрессив шакллари шахсга хос ҳаракатларнинг вақт кечимидаги такрорийлигини англатиб келган.

Камдан-кам содир этиладиган такрорийликдан фарқли ўлароқ, фреквентатив вазиятларнинг бошқа итератив маънолар билан бирлашиш имконига эга. Бу тўғридан-тўғри чекланган вақт оралиғидаги итератив қиймати билан боғлиқ. Агар маълум бир вазият такрорланадиган вақт оралиғи чекланган бўлса, унда бу вазиятнинг тез-тез такрорланиши кузатилади ҳамда вақт оралиғи қанча қисқа бўлса, такрорий квантлар шунча кўп бўлади.  Шундай қилиб, тез-тез учрайдиган такрорийлик маъноси ва одатий тусга кирган ҳодисалар ўртасида "кўприк" бўлиб хизмат қилади [11,172]. Диахроник воқеликнинг ҳар бир босқич "итератив" вазиятларни ҳосил қилади. Синхрон вазиятдаги ҳаракатлар мультипликатив вазиятларни ифодалайди. Юқорида айтиб ўтилган инглиз тилидаги “прогрессив” шакли семантикаси бевосита контекстга боғлиқ ҳолда амалга оширилади.

Предикатнинг миқдорий кўрсатгичлари контекстда учрайдиган кўплик маъносига  тил бирликлари орқали амалга оширилади. Контекстдаги лисоний воситалар билдирадиган такрорланиш семантикаси баъзи ҳолларда эргаш гапдаги тил бирликларга  ҳам боғлиқ бўлади. Бу, ўз навбатида, экспрессивликни ҳам юзага келтиради. Масалан: At any rate, Ikey toiled and snipped and basted and pressed andpatched and sponged all day in the steamy fetor of a tailor-shop.But when work was done Ikey hitched his wagon to such stars ashis firmament let shine. [O’Henry, 159]; “How? I’ve surrendered five times. Each time I surrender Denise and her guy up their demands.” [Saul Bellow,72]. Шундай қилиб, такрорланиш семантикаси билан лексик воситалар орасида "маълум частота" семантикаси ҳамда эргашган гап орқали "итератив" семантикаси аниқланди. Такрорий маъно бериш учун қўшимча лексик воситалардан фойдаланилганда вазиятларнинг такрорланиши юзага келади.

Ўзбек тилида предикатларнинг миқдорийлиги феълнинг лексик маъносидан ташқари морфологик қўшимчалар, кўмакчи феъл семантикасига ҳам боғлиқ. Бунда лексик маъно грамматик белги билан ўзаро муносабатга киришади. Агар морфологик жиҳатдан индивидуал даражадаги предикатларга мос келадиган лексемалар кўмакчи феъл таъсирида ҳеч қандай ўзгаришга учрамаса, улар барча аспектуал мазмун билан мослашади.  Масалан: Бидонхон Фарғона яллаларини ажиб бир шўх овоз билан ижро этар, унга Эрматова жўр бўлиб, олқишларга кўмилиб кетарди (Саид Аҳмад, 148); Дала жимжит. Танга ёқадиган эрта баҳор шабадаси ғир-ғир эсиб, одам кўнглига аллақандай туйғулар солади [Саид Аҳмад, 267].

Майдонларни моделлаштириш инвариантлик / ўзгарувчанлик принципи билан боғлиқ инвариантлик ўрганилаётган тизим объектларининг хусусияти ёки хусусиятлари мажмуаси сифатида қаралади. У асл тизимнинг воқелик билан ўзаро таъсири натижасида юзага келадиган барча ўзгаришларни лисоний таҳлил этиш имконига эга [4, 45–63]. Семантик инвариантларнинг икки тури мавжуд: 1) маълум бир шаклнинг бутун воқелик ёки фаолият доирасини қамраб олишига таъсир қилувчи бирликларнинг ўзгармаслиги; 2) грамматик шаклдан фойдаланишда асосий жиҳатларни  қамраб оладиган, аммо, амалий фойдаланишга таъсир қилмайдиган асосий маъноларнинг чекланган инвариантлиги. Мазкур инвариант турлари прогрессив шаклларига эга бўлган тилларда, хусусан, инглиз тилида кўзга ташланади. Масалан:

а) But I was only talking about the old days across there . . . and the kind of things we used to·do . . .'[Meave Binchy 77];

б) As an event planner she was used to handling awkward situations—and this certainly came under the heading of ‘awkward’. .[Liz Fielding, 11].

Эътибор қаратадиган бўлсак мазкур (а) мисолдаги was only talking феъл шакли маълум вазиятдаги давомийликни ёритиб келган бўлса, (б) мисолдаги was used to handling бирикмаси такрорий вазиятларнинг давомийлигини билдириб келган.

"Давомийлик" тушунчаси иккита хусусиятни ўз ичига олади: феълнинг ўзига хос хусусиятлари билан белгиланадиган ички давомийлик ва вазиятнинг вақтинчалик кечимини ифодаловчи ташқи давомийлик, иккинчиси предикатдан ташқаридаги лисоний кўрсаткичларга боғлиқ ҳолда юзага келади [4, 98–101].

Итератив семантика вақт кечимида вазиятнинг ўзига хос ички такрорийлиги ҳамда вақт оралиғига жойлашишини ифодалайдиган даврий такрорийлик кабиларда ҳосил бўлади [10, 128]. Итератив семантикани адвербиал бирликларнинг ноаниқ частотали семантикаси билан ифодаланиши вақтинчалик локализация ва локализация бўлмаган қийматлари билан боғлиқ [1, 480]. Тадқиқотда адвербиал бирлик  маълум бир вазиятни билдиришда аҳамиятли вазифани бажарса, вазиятнинг вақти ва нутқ вақти ўртасидаги тўғридан-тўғри муносабатни ўрнатиш ҳамда вазиятни бошқа ўхшаш вазиятлар билан ўзаро боғлаш имкони пайдо бўлади. Бу вазиятларни вақт кечимидан ажратмаган ҳолда тавсифлаш амалга оширилади. Масалан: Not only to his children and to her, but to the old farmer who would tell the same story twice a day. John could nod and polish a glass and hear it again and again. Kate sometimes got a lump in her throat as she watched his patience and his respect for people, for all kinds of people [Meave Binchy 34].

Ушбу мисолдаги “twice a day” бирлиги маълум бир вазиятнинг одатий такрорланишини англатса, вазиятни вақт кечимида локализацияланганлиги билан изоҳланади. Ифодаланаётган ҳар бир алоҳида маълумотнинг вақти нутқ пайти билан эмас, балки давр билан боғлиқ бўлиб, барча такрорланадиган маълумотларни ўз ичига олган.  Такрорланиш вақти эса чекланмаган.

Ўзбек тилида феълнинг ҳозирги замон шакли ва келаси замон шакли вақтининг лексик кўрсаткичи билан фарқланади, яъни нутқ пайтдан бошлаб вазиятнинг келажакка тааллуқли  даражаси ёки одатий такрорийлик ифодалашни билдиради. Ўтган замондаги вақт муносабатлари эса нутқ вазиятига нисбатан яқинроқ ёки узоқ вақт алоҳида грамматик кўрсатгичлар ёрдамида ифодаланади. Масалан:

а) У (Эш полвон) белбоғи билан бўйни, юзидан қуйилаётган терни дам-бадам артади [Саид Аҳмад, 165];

б) Низомжон у ёқдан бу ёққа югуриб радиода эшитган гапларни айтар, уларни ўз қувончига шерик қилмоқчи бўлар эди [Саид Аҳмад, 252].     

Келтирилган (а) мисолда вазият мулоқот вазиятига нисбатан яқинроқ ҳодиса, яъни мулоқот жараёнига алоқадор бўлган вазият ифодаланган. Бу яқин ўтган замон шакли ёрдамида ифодаланган. Иккинчи мисолдаги “бўлар эди” тўлиқсиз феълли бирикма нутқ вазиятига нисбатан узоқроқ вақт олдин содир этилган итератив вазиятларни англатиб келган.

Вақтинчалик вазиятда такрорийлик квантлари маълум лисоний бирликлар ёрдамида чекланган бўлади.  Мазкур ҳолда итератив вазият вақт кечимида аниқ жойлашувга эга бўлмайди. Масалан: Чол жиндек хавотир оларди. Кексалик кучини кўрсатиб чап оёғидан боди тез-тез қўзғаб, унча-мунча томири тортиб ҳам қўярди [С.Ахмад, 56]; Чол эса шошилмай чой ичар, ора-сира: “Ия, ия, дуруст”, деб қўярди [С.Ахмад, 44].

Такрорланадиган вазиятларнинг бир хилдаги кетма-кетлиги битта ҳодиса сифатида баҳоланади. Итеративликнинг мазкур ифодаланиш усули орқали таксисдан фарқ қилади. Таксис семантикасининг асосини вақт кечимидаги хилма-хил вазиятларнинг кетма-кетлиги [2, 288–294] ёки алоҳида кетма-кет вазиятларнинг бир-бирига боғлиқлиги ташкил қилади [9, 90]. Таксис ҳодисасидан фарқли ўлароқ, итератив ҳодисаларнинг ифодаланишида адвербиал бирликлар муҳим ўрин тутади. Гапнинг асосий қисмида ифодаланган такрорланувчи вазиятлар эргаш гап қисмидаги вазият билан бир хил вақтга тегишли бўлади. Таксис ҳодисасида эса  эргашган қўшма гапларда бош гап билан ифодаланган ҳодиса эргаш гапда англашилган воқеа-ҳодисага нисбатан олдинроқ содир этилганлик маъноси мавжуд бўлади.

Итеративликда адвербиал бирликлар белгиланмаган частотали семантикани англатиб предикат, атрибут, детерминант вазифасини бажарди ҳамда вақт кечимидаги карралик маъносини англатади [5, 219–245].

Функционал семантик майдон ёндашувида итератив маънони амалга оширишда иштирок этадиган лингвистик воситаларнинг турли-туманлиги ушбу ҳодисани интеграл ўрганишни талаб қилади. Инглиз тилида  аспектнинг грамматик категорияси йўқлиги сабаб, аспектуалликнинг функционал-семантик категорияси грамматик ядрога эга саналмайди. Вазиятлар такрорланадиган маънони, хусусан, итеративлик семантикасини воқеланишида феълнинг лексик маъноси ҳамда синтактик бирликлар муҳим роль ўйнайди. Синтактик бирлик ҳаракат ёки ҳолат белгисини англатувчи ва предикатни, атрибутни белгилайдиган контекстнинг семантик қисми сифатида қаралади. Итератив семантикани фаоллаштирувчи аргументнинг кўплик шакли аниқ ва ноаниқ частотали семантик хусусиятга эга бирликлар муҳим ўрин тутади. Чегараланмаган хусусиятли феъллар "ноаниқ частота" доирасида қўшимча лисоний бирликлари билан ишлатилади.  Чегараланган хусусиятли феълларда итератив семантиканинг ҳосил бўлишида кенгроқ имкониятга эга.

Такрорий маънони актуаллаштириш қўшимча лексик, шунингдек, морфологик ва грамматик воситаларни тартибсиз ишлатиш орқали ҳам амалга оширилади. Ушбу воситалардан фойдаланиш частотаси ҳақидаги маълумотлар такрорланишнинг функционал-семантик майдонининг моделини тақдим этишга имкон беради. Бунда, функционал-семантик категорияларни ўрганишда изчил ишлайдиган категорияларнинг ўзаро таъсири масаласи кўриб чиқилади. Такрорлашнинг функционал-семантик категориясининг бошқа функционал-семантик категориялар билан ўзаро боғлиқлигини таҳлил қилиш жараёнида такрорланишнинг чекланганлилик, давомийлик, вақтинчалик локализация, модаллик, вақт кечими, таксис ва миқдор билан алоқаси мавжуд бўлган барча воситаларнинг фаоллашуви натижаси кўзга ташланади.

 

 

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

 

  1. Агапитова А.А. Временнаялокализованность высказывания в немецком языке: дис. … канд. филол. наук. СПб., 2005. 149 с.;Бондарко А.В. Введение. Основание функциональной грамматики // Теория функциональной грамматики: Введение, аспектуальность, временная локализованность, таксис / отв. ред. А.В. Бондарко. -М.: Кн. дом «Либроком», 2013а. С. 5–39.
  2. Акимова Т.Г., Козинцева Н.А. Аспектуально-таксисные ситуации, нелокализованные во времени (кратный таксис) // Теория функциональной грамматики: Введение, аспектуальность, временная локализованность, таксис / отв. ред. А.В. Бондарко.- М.: Кн. дом «Либроком», 2013. С. 288–294.
  3.  Болдырев Н.Н.Б 79 Когнитивная семантика: Курс лекций по английскойфилологии. Тамбов: Изд-во Тамб. ун-та, 2001. Изд. 2-е, стер. 123 с.
  4. Бондарко А.В. Лимитативность // Теория функциональной грамматики: Введение, аспектуальность, временная локализованность, таксис / отв. ред. А.В. Бондарко. М.: Кн. дом «Либроком», 2013. –С 45–63.
  5. Долинина И.Б. Количественность в сфере предикатов (категория «глагольной множественности») // Теория функциональной грамматики: Качественность. Количественность / отв. ред. А.В. Бондарко. СПб.: Наука, 1996. С. 219–245.
  6. Падучева Е.В. Динамические модели в семантики.- М.-: 2004. –С 34.
  7. Падучева Е.В. Семантические исследования: Семантика времени и вида в русском языке; Семантика нарратива. 2-е изд., испр. и доп. -М.: Языки славян.культуры, 2010. 480 с.
  8. Плунгян В.А. Введение в грамматическую семантику.- М.: 2009. –С 19.
  9. Полянский С.М. Основы функционально-семантического анализа категории таксиса. Новосибирск: Изд-во НГПИ, 1990. 90 с.
  10. Смирнов И.Н. Неконкретность глагольного действия в семантике русского глагола // От значения к форме, от формы к значению: сб. статей к 80-летию члена-корреспондента РАН А.В. Бондарко. -М.: Языки славян.культур, 2012. С. 516–524.; Шишкова Л.В., Смирнова Т.Ю. Синтаксис современного немецкого языка. -М.: Изд. центр «Академия», 2003. 128 c.
  11. Bybee, J. L., Perkins, R., Pagliuca, W. (2019) The Evolution of Grammar Tense, Aspect, and Modality in the Languages of the World.
  12. Cоmree, Aspect: An introduction to the study of verbal aspect and related problems. Cambridge: Cambridge University Press, 1976. – 142 p.
  13. Langacker R.W. Essentials of Cognitive Grammar.Oxford University Press. 2013. –P 114. (276p).
  14. Talmy L. The relation of grammar to cognition.In topics in Cognitive Linguistics.Ameterdam  JohnBenjamins. 1998. 1998. –P 165-205.

 

Джураев Б. Лингвокогнитивные основы итерационных явлений.  В данной статье основное внимание уделяется повторяющимся явлениям с использованием взаимосвязи между функционально-семантической категорией повторения и другими функционально-семантическими категориями. В ходе своего исследования исследователь выявил активацию воспроизводимости, длительности, временной локализации, модальности, временного течение, таксиса и активацию всех производств, связанных с повторением.

 

Djurayev B.  Linguocognitive basis of iterative issues. This article focuses on repetitive phenomena using the relationship between the functional-semantic category of repetition and other functional-semantic categories. In the course of his research, the researcher identified the activation of reproducibility, duration, temporal localization, modality, flow of time, taxis, and the activation of all type of related repetitions.

 

 

 

 

Xorijiy filologiya jurnali tahrir ha'yati