ОҒЗАКИ ТАРЖИМАНИ ТАДҚИҚ ЭТИШ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Инсониятнинг тарихий тараққиёти жараёнида халқлар, миллатлар ўртасида ўзаро алоқа воситаси вазифасини бажарган соҳалардан бири таржимадир. Таржима амалиётининг тарихи узоқ даврларга доир бўлса-да, у ўз қийматини ҳали ҳануз йўқотгани йўқ. Таржима назарияси эса таржима амалиётига нисбатан ёшроқдир.

Аксарият тилшунос ва таржимашунос олимлар таржимани таснифлашда бир қанча мезонлар мавжуд эканлигини таъкидлашади ва улар қуйидагилар:

  1. таржимани айнан ким амалга оширишига боғлиқ. Бугунги кунда таржима инсон ёки компьютер томонидан қилиниши мумкин;

2) нутқ шакли: ёзма таржима, ёзма матннинг оғзаки таржимаси ёки оғзаки таржима кабилар билан фарқланади. Бу мезон, шунингдек, субтитрлаш, яъни экранда чиқиб турган матнни кўриб таржима қилиш, дубляж қилиш ёки асл нутқ ўрнига овозли таржимани имкони борича ўз вақтида овозлаштиришдан тортиб лаб қимирлашларигача мослаштириш демакдир;

3) аслият матн моҳиятини идрок этиш. Бунда таржимон аслият матнни кўриши ёки эшитиш орқали таржима қилади;

4) аслият матнни идрок этиш ва таржима қилиш ўртасидаги вақт оралиғи: кетма-кет ва синхрон таржима қилиш;

5) таржима жараёнида тилларнинг сонига қараб бир томонлама (фақат ингизчадан  ўзбекчага) ёки икки томонлама (ингизчадан  ўзбекчага ва ўзбекчадан инглизчага) таржима;

6) таржиманинг йўналиши: ўз она тилига ва она тилидан чет тилига таржима;

 

7) оғзаки таржима усулларига кўра: эслатмалар орқали ёки гапма-гап оғзаки таржима;

8) аслият матннинг услуби ёки жанрига кўра: бадиий адабиёт ёки расмий услубдаги матнларни таржима қилиш.

Таржима турларини умумлашган ҳолда шакли ва мазмунига кўра таснифлаш мақсадга мувофиқ.

Таржимашунос олим Роман Якобсон оғзаки нутқ белгиларини таржима қилишнинг уч хил усулга, яъни белгини тилнинг бошқа белгиларига, тил белгиларини бошқа тилга ва оғзаки бўлмаган тил белгиларига ажратади. Ушбу уч тур қисқача қуйидагича тавсифланади:

  1. Бир тил ичида таржима – оғзаки тил белгиларининг шу тилнинг бошқа белгилари ёрдамида таржима қилиш;
  2. Тиллараро таржима – оғзаки белгиларнинг бошқа тил ёрдамида таржима қилиш;
  3. Белгилараро таржима – оғзаки бўлмаган белгилар тизими ёрдамида оғзаки белгиларни таржима қилиш[1].

            Биринчи турдаги таржимада бирор лингвистик кодни, тилдаги синонимлар, перефразалар ёки “pass away” иборасини “die” сўзига алмаштириш кабиларни мисол қилиб келтириш мумкин. Иккинчи турда манба тилидаги маълум код бирликларини таржима тилидаги эквивалент код бирликлари билан алмаштиришда намоён бўлади. Масалан, “Rome was not build in a day” фразеологик бирлигини ўзбек тилига “Мусулмончилик ҳам аста-секинлик билан” тарзида таржима қилинади. Учинчи тур мулоқот мақсадида тил белгилари ва рамзларидан фойдаланиш билан боғлиқ бўлиб, одатда, инсон тили белгилари йўл ҳаракати белгилари билан қиёсланади.

            Умуман олганда таржиманинг асосан икки тури, яъни оғзаки ва ёзма тури мавжуд.

Рус тилидаги “перевод”, ўзбек тилидаги “таржима” сўзи  инглиз тилида икки хил талқин қилинади: ёзма таржима (translation) ва оғзаки таржима (interpretation). Улар ёзма матн ёки оғзаки нутқдан ким ва қандай таржима қилишга қараб фарқланади.

Биз ёзма таржима (translation) ва оғзаки таржима (interpretation)ни бир-биридан фарқлаган ҳолда таржима амалиётларини олиб боришимиз ва таржимон тайёрлаш жараёнида бу жиҳатга жиддий эътибор қаратишимиз зарур. Ёзма таржимада аслият матнининг барча деталларини имкон қадар таржима тилига олиб ўтилишига эришишимиз, оғзаки таржимада эса сўзловчининг асосий нутқини буюртмачига етказиб беришга интилишимиз керак.

Бу икки тушунчанинг бир-биридан фарқини таржима ва таржимонлар бўйича халқаро ташкилотлар номлари ва уларнинг вазифаларида ҳам кўришимиз мумкин. Дунё бўйича ёзма таржимонларни бир-бирига боғлаб турувчи ташкилот Халқаро таржимонлар федерацияси, яъни F.I.T. (Fédération Internationale des Traducteurs) ёки I.F.T (the International Federation of Translators) деб юритилса, оғзаки таржимонлар учун эса Оғзаки таржимонлар халқаро ассоциацияси A.I.I.C. (Association Internationale des Interprètes de Conferénce), ёки I.A.C.I (the International Association of Conference Interpreters) мавжуд.

Профессионал ассоциациялар номидан ҳам кўриниб турганидек, оғзаки таржимонлар фаолияти каттароқ кўламни ўз ичига олади, шунингдек, улар конференция таржимонлари деб ҳам юритилади. Конференция таржимаси илк бор биринчи Жаҳон уришидан кейин, яъни 1919 йилдаги Тинчлик борасида конференциясида амалга оширилган. Шундан сўнг ХIХ  аср дипломатик тили бўлган француз тилида барча халқаро учрашувлар ўтказилган.

            Оғзаки таржима умуман олганда, таржиманинг энг қийин жиҳатларини ўзида мужассам этган бўлиб, у нафақат сўзлашув тили ва мавзуларини мукаммал билишни, балки айтилганларнинг маъносини тез, тўлиқ ва осон етказиш қобилиятини ҳам талаб қилади.

            Оғзаки таржима  бу – таржимон томонидан хабар мазмунини ёзмасдан оғзаки равишда амалга ошириладиган бир тилдан бошқа тилга таржима қилиш жараёнидир[2]. Оғзаки таржима жараёнида таржимон бевосита нутқ сўзланаётган вақтда таржимани амалга ошириши кераклиги билан ёзма таржимадан фарқ қилади.  

            В.Комиссаровнинг фикрича, оғзаки таржима – таржима жараёнида асл нусха ва унинг таржимаси аниқ кўзга ташланмайдиган кўринишда пайдо бўладиган, таржимоннинг асл нусханинг қисмларини бир марта идрок этишини ва кейинчалик таққослаш ёки таржимадан кейин таржимани тузатишнинг имкони мавжуд эмаслигини олдиндан белгилаб берадиган таржима тури ҳисобланади[3]. Одатда, оғзаки таржимонларда таржима материалини текшириш, хато ва камчиликларини таҳлил қилиш имконияти мавжуд бўлмайди. Улар нутқ айтиб бўлингандан кейиноқ таржимани амалга ошириш лозим бўлади.

            Одатда, оғзаки таржима, таржимага бағишланган изланишлар уч хил йўналишда олиб борилади ва улар қуйидагилар:

  1. Таржимон томонидан асл нусхадаги маълумотларни қабул қилишга таъсир қилувчи омилларни ўрганиш. Маълумотни ифода этишда вақтни қисқалиги, ифодадан бир марталик фойдаланиш ва фикрлар бўлинган ҳолатда ифодаланиши – булар оғзаки нутқни идрок этишдаги учта асосий фарқдир. Нутқнинг паузаси, ритми ва темпи тушунишнинг тўлиқлигига таъсир қилади. Маълумотлар тил бирликлари занжирлари сўзловчи нутқига кўчганда алоҳида қисмларга ажратилади. Мавзу ва унга тегишли ахборотларни идрок қилиш семантик боғлиқлик асосида давом этади. Таржимон томонидан идрок қилинган маълумотларнинг ўзига хос хусусиятлари унга матннинг кейинги мазмунини башорат қилишга ёрдам беради;
  2. Оғзаки таржимани таржима тили учун нутқнинг махсус тури сифатида кўриб чиқиш. Таржимоннинг оғзаки нутқи одатдаги “таржима қилинмаган” нутқдан фарқ қилади. Фарқларнинг сабаби таржимон нутқининг асл нусхага қаратилганлиги ва таржима жараёнида шаклланганлигидадир. Олимлар ушбу йўналиш доирасида синхрон таржиманинг хусусиятларини ҳам ўрганади.
  3.   Оғзаки таржимани таржиманинг бир тури сифатида ўрганиш. Бунда оғзаки таржима ёзма таржимага қиёсан равишда тадқиқ қилинади. Оғзаки таржиманинг ёзма таржимадан фарқ қиладиган ўзига хос хусусиятларига эътибор беришади[4].
  4. Оғзаки таржимани талабаларга ўргатиш масаласида тадқиқ қилиш. Бунда оғзаки таржима талабаларга таржимани фан сифатида ўқитиш масаласи орқали оғзаки таржимада учрайдиган лингвистик ва экстралингвистик муаммолар, уларни бартараф этиш борасидаги таржима стратегиялари, оғзаки таржимоннинг касбий ва шахсий компетенцияларини шакллантириш бўйича ўрганилиши лозим бўлган билим, кўникма ва малакалар ўрганилади.

            Ёзма таржима деганда, ҳар қандай матн оғзаки матн асар)нинг оғзаки шаклда ўгирилишидир. Манба тили ва таржима тили материалининг кай шаклда ўгирилишига кўра, таржимани бир неча турларга ажратиш мумкин. Бун­да таржимага манба тили ва таржима тили материалларининг моҳияти, тури, шакли асос килиб олинади. Манба тили ва тар­жима тилининг ўрнига кўра таржимани кейинги босқичда қуйидаги турларга ажратиш мумкин:

  • оғзакидан оғзакига – оғзаки эшитилган ахборотнинг оғзаки таржимаси;
  • ёзмадан ёзмага – ёзма матннинг ёзма таржимаси;
  • ёзмадан оғзакига – ёзма матннинг оғзаки таржи­маси;
  • оғзакидан ёзма – оғзаки эшитилган матннинг ёзма таржимаси.

Бугунги кунда таржиманинг бошка турлари билан бир каторда, оғзаки таржиманинг кетма-кет ва синхрон турлари катта аҳамият касб этиб бормоқда. Бунга сабаб, жаҳонда кўплаб дипломатик, савдо-сотиқ, маданий ва илмий-техникавий алоқаларга катта эҳтиёж борлигидир.

Оғзаки таржимада таржимон айтилаётган нутқ мазмунини тез уқиб олиши, олдиндан тайёрланиб, тез таҳлил килиш кўникмасини ва тўхтамай таржима қилиш усулларини ишлаб чиққан бўлиши керак. Бу жараёнда таржимон таржима килаётган матнни тузатиш ёки қайтадан таққослаш имкониятига эга эмас. Оғзаки таржиманинг характерли хусусияти шундаки, таржимон матнни, аввало, акустик шаклда, яъни эшитганларини таржима қилади. Оғзаки таржиманинг иккинчи асосий характерли хусусияти унинг нутқни эшитиб, кейин амалга оширилишидир. Айрим ҳолларда шундай вазиятлар бўлиб қоладики, таржимон нотиқ гапнинг эга ва кесимини айтишини кутиб, кейин таржима қилишга киришади. Таржима жараёнидаги бундай муаммо тилларнинг типологик ва морфологик жиҳатдан турли гуруҳларга мансублиги сабабли рўй беради.

Оғзаки таржимада нутқнинг бир қатор характерли хусусиятлари кўзга ташланиб туради. Масалан, синхрон таржимада таржимон нутқи баланд овозда ва тез айтилади. Таржиманинг бу турида сўзларнинг сони таржима қилинаётган нутқ ҳажмига боғлиқ.

Оғзаки таржима назарияси таржимон олдига куйидаги талабларни қўяди:

  1. аниқ талаффуз қилиш;
  2. нутқ маромини бир хил сақлаш;
  3. жумлаларнинг мазмуний боғлиқлигига эътибор бериш.

          Оғзаки таржиманинг характерли хусусияти - унга ёзма таржимадан фарқли ўлароқ, махсус таржима деб қараш керак. Оғ­заки таржима назарияси билан шуғулланувчи мутахассислар таржиманинг бу кўринишида ҳам сон, ҳам сифат жиҳатидан характерли хусусиятларни кўрсатиб ўтади.

          Оғзаки таржиманинг яна бир ўзига хос хусусиятларидан бири – оғзаки таржимондан она тили ва хорижий тилларни мукаммал билиш, психологик стрессга бардош бера олиш ва инсон фаолиятининг турли соҳаларида кенг билимга эга бўлиш талаб этилади.

          В.И.Ермоловичнинг таъбирича, таржима фаолиятининг психологик механизмлари шартли равишда учта даражага ажратилади: умумий психологик механизмлар (фикрлаш, хотира, тасаввур), психологик механизмларнинг ўзига хос фаолияти (фаолият ва эътибор даражасини тартибга солиш, эҳтимоллик прогнози), оғзаки таржиманинг ўзига хос психологик механизмлари (қайта кодификация қилиш, компрессиялаш, алмаштириш)[5]. Оғзаки таржиманинг бу каби факторлари таржиманинг мазкур соҳасининг ўзига хос хусусиятларини англатади. Чунки одатда бу каби психологик муаммоларга оғзаки таржимон ёзма таржимонга нисбатан кўпроқ дуч келади.

          Оғзаки таржиманинг бу каби ўзига хосликлари оғзаки таржимон дуч келадиган лингвистик, физиологик, психологик муаммолар ва уларни бартараф этиш борасида кенг монографик тадқиқотларни олиб бориш ва таржима муаммоларига ечим топиш ишларини жадаллаштиришни талаб қилади. 

Бугунги кунгача таржимашуносликка оид аксарият илмий изланишлар кўпроқ ёзма таржима ва унинг турли аспектлари, матн услубига кўра ёзма таржиманинг турлари ва уларнинг лисоний ва нолисоний муаммоларига бағишланади. 

Жаҳон тилшунослигида таржиманинг ўзига хос муаммолари, бадиий матндаги коннотатив маъноларни таржимада қайта акс эттириш масалалари бўйича Ж.Винай, Ж.Жалбарнет[6], П.Скаве[7], К.Лиу, Х Зҳанг[8], П.Крингс[9], Е.Гентзлер[10], А.Барселона[11], Е.Найда, И.Граам, Р.Белл, П.Ньюмарк, С.Баснет, К.Малмкер ва В.Кевин[12], Л.С.Бархударов, В.Н.Комиссаров, В.В.Виноградов, А.Д.Швейцер, Н.Гарбовский,  Ю.Илюшкина[13] каби олимлар изланишлар олиб боришган. Бу каби тадқиқотларда таржиманинг назарий аспектлари, фундаментлар қонуниятлари, таржимада услубият масалалари, таржиманинг умумлексик масалалари, стилистик усулларни таржима қилиш стратегиялари каби масалалар ўрганилган.  

          Кейинги йилларда мамлакатимизда ва хорижда таржиманинг турлари ва уларнинг турли аспектларига доир кенг кўламли изланишлар олиб борилмоқда. Хусусан, юртимизда таржиманинг фундаментал қонуниятлари, унинг лингвистик, экстралингвистик хусусиятлари, бадиий матнлар таржимасида муаллиф услуби, миллий-маданий хусусиятларни акс эттириш, турли жанрларга хос бадиий асарларни таржима қилиш усуллари, оғзаки таржиманинг кетма-кет таржима турида таржимон дуч келадиган муаммоларни бартараф этиш, оғзаки таржимага ўқитишда электрон методик мажмуларни яратиш каби масалалар борасида И.Тўхтасинов, Р.Ширинова, У.Йўлдошев, Д.Хошимова, З.Тешабоева, А.Шарипова, Н.Қосимова, З.Бозоров, Ж.Абдуғаниева, Э.Кубединова[14] ва бошқалар кенг монографик изланишлар олиб боришган. Бу тадқиқотларнинг аксарияти ёзма таржима, хусусан бадиий таржиманинг лингвистик ва экстралингвистик муаммоларини тадқиқ қилишга бағишланган.

  Таржиманинг оғзаки таржима турининг назарий аспектлари бўйича тадқиқот ишлари эса саноқли тадқиқотларни ташкил этади. Бу каби изланишларга Ўзбекистонда таржимон тайёрлашнинг долзарб масаласига бағишланган тадқиқотлар сирасига И.Тўхтасиновнинг кенг момнографик тарзда олиб борган “Таржимон тайёрлашда касбий компетенцияларни эквивалентлик ҳодисаси асосида ривожлантириш” номли докторлик диссертациясини киритишимиз мумкин. Олим мазкур диссертациясида таржимон тайёрлашнинг долзарб масалаларига тўхталиб ўтган ва унинг тадқиқот ишида бўлажак таржимоннинг лингвистик компетенциясини мулоқотда эквиваленти бўлмаган сўзларни неологизм, сўзма-сўз (калька), маъноси яқин сўз билан ўгириш, изоҳини баён қилиш, контекстуал муқобил билан алмаштириш трансформациялари ёрдамида ривожлантирилишини; таржима мулоқотидаги сўзлар эквивалентини топиш орқали сўз шакли, ўзаро боғлиқлиги, содда, ясама, қўшма сўзлар бўйича семантик хусусиятлари ҳамда шаклий, контекстуал, синоним, омоним, антоним маънолари орқали лексик ва ёш, жинс, дунёқараш бўйича экстралингвистик хусусиятлари аниқланишини; тинглаш, мнемотехника, трансформациялаш, тилдан тилга ўтиш, нутқий механизмларни бошқариш, оғзаки нутқ техникаси, таржима суръати кўникмалари асосида таржимоннинг касбий компетенцияси ривожланишини аниқлаган[15]. И.Тўхтасинов таржимон тайёрлашни шахс сифатида ёндашув, фаолиятли ёндашув, ижтимоий-маданий ёндашув хамда дискурсив ёндашув тамойилларига риоя қилган ҳолда ташкил этилиши борасида ахборот беради ва ушбу тамойилларни ҳар бирининг аҳамиятини таъкидлаб ўтади.

Таржимага ўқитиш масаласи тадқиқот объекти сифатида танлаб олинган илмий ишлардан яна бири Ж.Абдуғаниеванинг “Тил ОТМлар талабаларини кетма-кет таржимага ўргатишнинг лингводидактик хусусиятлари”[16] мавзусидаги илмий иш ҳисобланади. Тадқиқотчи мазкур ишда синхрон ва кетма-кет таржиманинг умумий, фарқли (таснифи, вақт интервали, жиҳозланиш, таржимонлик фаолияти, хатти-ҳаракат, коммуникация) ва ўхшаш (шакл, ўзлаштириш, таққослаш, реал коммуникация, кўникмалар умумийлиги) хусусиятларини таржима сифатини баҳолаш даражалари (микро, мезо ва макро даражалари) орқали аниқлаган, кетма-кет таржимага ўқитишнинг ўзига хос лингводидактик хусусиятларини (прагматик, лексик-семантик, коммуникатив, психофизиологик, социо-маданий, техник) талабаларнинг психофизиологик маълумотларини (нутқнинг баландлиги ва аниқлиги, стрессли вазиятларга бардошлиги, асосий ибораларнинг оператив хотирада сақлаш ва бошқалар) ривожлантириш орқали аниқлаган, нутқ кўникмаларининг лингвистик, психологик ва техник қийинчиликлари вазиятли омиллар бўйича кетма-кет (бошланғич, калитли, ўтиш, синтез, якуний) таржиманинг босқичлари орқали аниқлаган, она тилидан инглиз тилига ва инглиз тилидан она тилига икки томонлама кетма-кет таржимани ўқитиш методикаси мақсадли махсус матнларни танлаш ҳамда вазиятли таҳлил методи асосида такомиллаштирган.

Э.Кубединованинг “Оғзаки таржимага ўқитиш тизимида мультимедия мажмуаси (ўзбек-рус ва рус-ўзбек таржималари мисолида)” номли тадқиқот иши эса оғзаки таржимага ўқитиш тизимида мультимедиа мажмуасини яратиш ҳамда оғзаки таржимага ўқитиш методикасини такомиллаштириш масаласига бағишланган бўлиб, унда ўзбек тилидан рус тилига ва рус тилидан ўзбек тилига оғзаки таржимани ўқитишда фойдаланиладиган мультимедия мажмуасини яратиш масаласи тадқиқ қилинган[17]

Демак, мамлакатимизда таржимага бағишланган монографик тадқиқотлар асосан ёзма таржиманинг назарий асослари, унинг лисоний ва нолисоний масалаларига бағишланган бўлса, оғзаки таржима юзасидан илмий изланишлар асосан таржиманинг мазкур турини ўқитиш, унинг дидактик масалаларига бағишланган. Бу эса ўзбек тилидан хорижий тилларга ва хорижий тиллардан ўзбек тилига оғзаки таржиманинг назарий масалалари, оғзаки таржима қилиш стратегиялари хусусида тадқиқотлар чоғиштирма аспектдаги тадқиқотлар етарли олиб борилмаганлигини англатади.

Хулоса қилиб айтадиган бўлсак, оғзаки таржима – бу сўзловчи томонидан оғзаки ифода этилган матнни она тилидан хорижий тилга ёки хорижий тилдан она тилига таржима қилиш бўлиб, бунда таржимоннинг нафақат лингвистик муаммолар, балки психологик, физиолоик муаммоларга ҳам дуч келиши билан ёзма таржимадан фарқ қилади. Мазкур тадқиқотда оғзаки таржиманинг лингвистик масалалари, яъни таржиманинг ушбу кўринишида фаол қўлланадиган нутқий компрессия ва унинг турли тил сатҳларида қўлланиши борасида кенг назарий ва амалий мулоҳазалар юритилади

 

 

 

 

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

  1. Barcelona, A. (2002). Clarifying and applying the notions of metaphor and metonymywithin cognitive linguistics: An update. In Dirven R. and R. Porings (Eds.),Metaphor and Metonymy in Comparison and Contrast, [Cognitive LinguisticResearch 20], 207-279. Berlin/New York: Mouton de Gruyter.
  2. Gentzler E. Metaphor and Translation.Encyclopaedia of LiteraryTranslation intoEnglish Vol. 2. - London: Fitzroy Dearborn Publisher, 2000.Pp. 941-945.
  3. Krings H.P. Translation Problems and Translation Strategies of Advanced German Learners of French.In J. House, S. Blum-Kulka (Eds.), Interlingual and intercultural communication. Tubingen: Gunter Narr. 1986. Pp - 263-75.http://www.bokorlang.cpm/jornal/41culture.htm
  4. Liu Q, Zhang X. Towards the Translation of Figurative Language. Canadian Social Science.Vol.1 No. 1. 2005. Pp-122–126.
  5. Nida E. Towards a Science of Translating. – Leiden, 1964. – 331 p, Graham I. Difference in Translation. – Carnell University Press, 1985. – 256 p; Roger.N.Bell. Translation and Translating, (Theory and Practice). – London, New York, 2001. – 80 p; Newmark P. A Textbook of Translation. – London, 2002. – 292 p; Susan Bassnet. Translation studies. 3rd edition. – London and New York: Taylor & Francis e-Library, 2005. – 176 p; Malmkjer Kristen and Kevin Windle. The Oxford Handbook of Translation Studies. – Oxford: Oxford University Press, 2011. – 256 p.
  6. Scavée, P. and Intravaia, P.Traité de Stylistique Comparée. Analyse Comparative de l’Italien et du Français, - Bruxelles: Didier, 1979. -225 p.
  7. Shuttleworth, Mark and Moiro Cowie. 2007. Dictionary of Translation Studies. Manchester: St. Jerome Publishing. – 85 p.
  8. Vinay, J.P. and J. Darbelnet.Stylistique comparée du français et de l’anglais, París: Didier: Georgetown University Press, 1977. -331 p.
  9. Абдуғаниева Ж.Р. “Тил ОТМлар талабаларини кетма-кет таржимага ўргатишнинг лингводидактик хусусиятлари”. Фил.фан. бўйича фал. док. Дисс. автореф. –Тошкент: 2020. 26 б.
  10. Алексеева И.С. Введение в переводоведение. Учеб­ное пособие. − М.: Академия, 2004. – 352 с. (67)
  11. Бархударов Л.С. Обще лингвистическое значение теория перевода//Теория и критика перевода.  – М.: Изд-во ЛГУ, 1962//Язык и перевод. – М.: ИМО, 1975. – С. 196; Комиссаров В.Н. Слово о переводе. – М.: ИМО, 1973. – С. 215// Лингвистика перевода. – М.: ИМО, 1980 – С. 167 // Общая теория перевода. – М., 2003. – С. 136, Современное переводоведение. – М.: 2004. – С. 424; Виноградов В.С. Лексические вопросы перевода художественной прозы.  – М.: Изд-во МГУ, 1978. – С.174.// Перевод: Общие и лексические вопросы. – М.: Книжные дом, Университет, 2006. – С.236; Швейцер А.Д. Теория перевода: статус, проблемы, аспекты. – М.: Наука, 1988. – 250 с; Гарбовский Н. Теория перевода. – М.: 2004. – 554 с; Илюшкина М.Ю. Теория перевода: основые понятия и проблемы. – Екатеренбург, 2015. – 84 с.
  12. Ермолович В.И. Система переводческой скорописи с позиций психологии восприятия речи // Тетради переводчика. Научно-теоретический сборник. – 2016. – С. 223-232.
  13. Комиссаров В.Н. Введение в современное перево­доведение. − М.: ЭТС, 2002. – 424с. (414)
  14. Кубединова Э. Р. Оғзаки таржимага ўқитиш тизимида мультимедиа мажмуаси (ўзбек-рус ва рус-ўзбек таржималари мисолида) пед.фан. бўйича фал. док. дисс. автореф. –Тошкент, 2022. – Б.7.
  15. Нелюбин Л.Л. Толковый переводоведческий сло­варь. – М.: Флинта, 2003. – 320 с. (236)
  16. Тўхтасинов И.М. Таржимон тайёрлашда касбий компетенцияларни эквивалентлик ҳодисаси асосида ривожлантириш. Пед. фан. док. дисс. автореф. –Т.: 2018. 69 б.; Ширинова Р.Х. Олам миллий манзарасини бадиий таржимада қайта яратилиши. Фил.фан.док. дисс. автореф. –Т.:  2017. 58 б.; Йўлдошев У.Р. Ҳажвий матнлар таржимасининг лингвостилистик ва лингвокультурологик хусусиятлари (инглиз тилига таржима қилин
  17. ган ўзбек халқ латифалари мисолида). Фил. фан. фал. док. дисс. автореф.–Т.: 2017. –26 б.; Ҳошимова Д.М. “Бобурнома” матнидаги тасвирий воситаларнинг инглиз тилига таржималари тадқиқи. Фил. фан. фал. док. дисс. автореф.–Т.: 2017. 74 б.; Тешабоева З.Қ. “Бобурнома”нинг инглизча таржималаридаги фразеологик бирликлар ва уларнинг миллий-маданий хусусиятлари. Фил. фан. фал. док. дисс. автореф.–Т.: 2017. 44 б.; Шарипова А.А. Стилистик синонимлар таржимасининг лингвокультурологик хусусиятлари (инглиз ва ўзбек тиллари материаллари асосида). Фил. фан. фал. док. дисс. автореф.–Т.: 2017. –28 б.; Қосимова Н.Ф. Лисоний белги ассиметрияси ва унинг сўроқ гап таржимасида воқеланиши. Фил. фан. фал. док. дисс. автореф.–Т.: 2018. –26 б.; Базаров З.М. Бадиий таржимада лексик-стилистик бўёқдорликни сақлаш муаммолари (А. Қодирийнинг “Ўткан кунлар” романи таржималари мисолида). Фил. фан. бўйича фалс. док. дисс. -Самарқанд: 2020. – 148 б; Абдуғаниева Ж.Р. Тил ОТМлар талабаларини кетма-кет таржимага ўргатишнинг лингводидактик хусусиятлари. пед.фан. бўйича фал. док. Дисс. автореф. –Тошкент: 2020. 26 б.; Кубединова Э. Р. Оғзаки таржимага ўқитиш тизимида мультимедиа мажмуаси (ўзбек-рус ва рус-ўзбек таржималари мисолида) пед.фан. бўйича фал. док. дисс. автореф. –Тошкент: 2022. –24 б.
  18. Tухтасинов И.М. Таржимон тайёрлашда касбий компетенцияларни эквивалентлик ҳодисаси асосида ривожлантириш. Пед. фан. доктори дисс. автореф. – Тошкент: 2018. – Б.9-10.
            Давронов Ш. Методология исследования устного перевода. В данной статье большинство лингвистов и переводоведов указали, что существует несколько критериев классификации перевода. А под устным переводом понимается перевод текста, устно выраженного говорящим, с родного языка на иностранный или с иностранного языка на родной язык. При котором перед переводчиком стоят не только лингвистические проблемы, но и психологические и физиологические проблемы обсуждается разница в письменном переводе с приходом.

 
               Davronov Sh. Methodology for the study of interpreting. In this article, most linguists and translators have indicated that there are several criteria for classifying translations. And interpreting is understood as the translation of a text orally expressed by the speaker from the native language into a foreign language or from a foreign language into the native language. In which the translator faces not only linguistic problems, but also psychological problems, the difference in written translation with the arrival is discussed.
 

[1] Shuttleworth, Mark and Moiro Cowie. 2007. Dictionary of Translation Studies. Manchester: St. Jerome Publishing. – 85 p.

[2] Нелюбин Л.Л. Толковый переводоведческий сло­варь. – М.: Флинта, 2003. – 320 с. (236)

[3] Комиссаров В.Н. Введение в современное перево­доведение. − М.: ЭТС, 2002. – 424с. (414)

 

[4] Алексеева И.С. Введение в переводоведение. Учеб­ное пособие. − М.: Академия, 2004. – 352 с. (67)

[5]Ермолович В.И. Система переводческой скорописи с позиций психологии восприятия речи // Тетради переводчика. Научно-теоретический сборник. – 2016. – С. 223-232.

  1. Vinay, J.P. and J. Darbelnet.Stylistique comparée du français et de l’anglais, París: Didier: Georgetown University Press, 1977. -331 p.
  1. Scavée, P. and Intravaia, P.Traité de Stylistique Comparée. Analyse Comparative de l’Italien et du Français, - Bruxelles: Didier, 1979. -225 p.
  1. Liu Q, Zhang X. Towards the Translation of Figurative Language. Canadian Social Science.Vol.1 No. 1. 2005. Pp-122–126.
  1. Krings H.P. Translation Problems and Translation Strategies of Advanced German Learners of French.In J. House, S. Blum-Kulka (Eds.), Interlingual and intercultural communication. Tubingen: Gunter Narr. 1986. Pp - 263-75.http://www.bokorlang.cpm/jornal/41culture.htm

[10] Gentzler E. Metaphor and Translation.Encyclopaedia of LiteraryTranslation intoEnglish Vol. 2. - London: Fitzroy Dearborn Publisher, 2000.Pp. 941-945.

[11]Barcelona, A. (2002). Clarifying and applying the notions of metaphor and metonymywithin cognitive linguistics: An update. In Dirven R. and R. Porings (Eds.),Metaphor and Metonymy in Comparison and Contrast, [Cognitive LinguisticResearch 20], 207-279. Berlin/New York: Mouton de Gruyter.

[12] Nida E. Towards a Science of Translating. – Leiden, 1964. – 331 p, Graham I. Difference in Translation. – Carnell University Press, 1985. – 256 p; Roger.N.Bell. Translation and Translating, (Theory and Practice). – London, New York, 2001. – 80 p; Newmark P. A Textbook of Translation. – London, 2002. – 292 p; Susan Bassnet. Translation studies. 3rd edition. – London and New York: Taylor & Francis e-Library, 2005. – 176 p; Malmkjer Kristen and Kevin Windle. The Oxford Handbook of Translation Studies. – Oxford: Oxford University Press, 2011. – 256 p.

[13] Бархударов Л.С. Общелингвистическое значение теория перевода//Теория и критика перевода.  – М.: Изд-во ЛГУ, 1962//Язык и перевод. – М.: ИМО, 1975. – С. 196; Комиссаров В.Н. Слово о переводе. – М.: ИМО, 1973. – С. 215// Лингвистика перевода. – М.: ИМО, 1980 – С. 167 // Общая теория перевода. – М., 2003. – С. 136, Современное переводоведение. – М., 2004. – С. 424; Виноградов В.С. Лексические вопросы перевода художественной прозы.  – М.: Изд-во МГУ, 1978. – С.174.// Перевод: Общие и лексические вопросы. – М.: Книжные дом, Университет, 2006. – С.236; Швейцер А.Д. Теория перевода: статус, проблемы, акспекты. – М.: Наука, 1988. – 250 с; Гарбовский Н. Теория перевода. – М., 2004. – 554 с; Илюшкина М.Ю. Теория перевода: основые понятия и проблемы. – Екатеренбург, 2015. – 84 с.

[14] Тўхтасинов И.М. Таржимон тайёрлашда касбий компетенцияларни эквивалентлик ҳодисаси асосида ривожлантириш. Пед. фан. док. дисс. автореф. –Т.: 2018. 69 б.; Ширинова Р.Х. Олам миллий манзарасини бадиий таржимада қайта яратилиши. Фил.фан.док. дисс. автореф. –Т.:  2017. 58 б.; Йўлдошев У.Р. Ҳажвий матнлар таржимасининг лингвостилистик ва лингвокультурологик хусусиятлари (инглиз тилига таржима қилинган ўзбек халқ латифалари мисолида). Фил. фан. фал. док. дисс. автореф.–Т.: 2017. –26 б.; Хошимова Д.М. “Бобурнома” матнидаги тасвирий воситаларнинг инглиз тилига таржималари тадқиқи. Фил. фан. фал. док. дисс. автореф.–Т.: 2017. 74 б.; Тешабоева З.Қ. “Бобурнома”нинг инглизча таржималаридаги фразеологик бирликлар ва уларнинг миллий-маданий хусусиятлари. Фил. фан. фал. док. дисс. автореф.–Т.: 2017. 44 б.; Шарипова А.А. Стилистик синонимлар таржимасининг лингвокультурологик хусусиятлари (инглиз ва ўзбек тиллари материаллари асосида). Фил. фан. фал. док. дисс. автореф.–Т.: 2017. –28 б.; Қосимова Н.Ф. Лисоний белги ассиметрияси ва унинг сўроқ гап таржимасида воқеланиши. Фил. фан. фал. док. дисс. автореф.–Т.: 2018. –26 б.; Базаров З.М. Бадиий таржимада лексик-стилистик бўёқдорликни сақлаш муаммолари (А. Қодирийнинг “Ўткан кунлар” романи таржималари мисолида). Фил. фан. бўйича фалс. док. дисс. Самарқанд, 2020. – 148 б; Абдуғаниева Ж.Р. Тил отмлар талабаларини кетма-кет таржимага ўргатишнинг лингводидактик хусусиятлари. пед.фан. бўйича фал. док. Дисс. автореф. –Тошкент, 2020. 26 б.; Кубединова Э. Р. Оғзаки таржимага ўқитиш тизимида мультимедия мажмуаси (ўзбек-рус ва рус-ўзбек таржималари мисолида) пед.фан. бўйича фал. док. дисс. автореф. –Тошкент, 2022. –24 б.

[15] Tухтасинов И.М. Таржимон тайёрлашда касбий компетенцияларни эквивалентлик ҳодисаси асосида ривожлантириш. Пед. фан. доктори дисс. автореф. – Тошкент, 2018. – Б.9-10.

[16] Абдуғаниева Ж.Р. “Тил отмлар талабаларини кетма-кет таржимага ўргатишнинг лингводидактик хусусиятлари”. Фил.фан. бўйича фал. док. Дисс. автореф. –Тошкент, 2020. 26 б.

[17] Кубединова Э. Р. Оғзаки таржимага ўқитиш тизимида мультимедия мажмуаси (ўзбек-рус ва рус-ўзбек таржималари мисолида) пед.фан. бўйича фал. док. дисс. автореф. –Тошкент, 2022. – Б.7.

Xorijiy filologiya jurnali tahrir ha'yati