ТАРЖИМАДА СТРАТЕГИЯ КЕРАК ЭМАСМИ?

Сўнгги йилларда чет тиллардан ўзбек тилига таржима қилинаётган асарларни ўқир эканмиз, уларда айниқса бир камчилик, муаммони кўриш мумкин. Бу – таржима стратегияси билан боғлиқ муаммо. Аникроқ айтсак, мазкур таржималарда умуман ҳеч қандай стратегияга амал қилинмаяпти. Мазкур муаммо, бизнингча, алоҳида кўриб чиқишга арзийди.

Хўш, шундай қилиб, стратегиянинг ўзи нима? Луғатларга мурожаат қилсак, бу сўзнинг қуйидаги таърифини учратамиз. Стратегия (юнонча. στρατηγία – лашкарбоши санъати) – бу маълум бир мақсадга эришишга қаратилган умумий, узоқ муддатли ҳаракатлар режаси [1]. Кенгроқ маънода стратегия узоқ муддатли қарорлар қабул қилиш орқали муайян мақсадларга эришиш учун қандай ҳаракат қилишни аниқлашга ёрдам беради. Мазкур таърифга қўшимча қилиб айтиш мумкинки, стратегия батафсил ҳаракатларни эмас, балки йўналиш ва ёндашувни белгилайди.

Таржима стратегияси – бу таржима қилинаётган асарнинг мазмуни ва шаклини иложи борича тўлиқроқ сақлаб қолган ҳолда иккинчи тил эгаларига етказиш учун қабул қилинадиган қарорлар ва ҳаракатлар мажмуидир. Кенг маънода, таржима стратегияси – бу матнни бир тилдан бошқа тилга самарали ва адекват таржима қилишга қаратилган умумий ҳаракатлар режасидир.

Таржима стратегияси қуйидаги ҳаракатларни ўзида мужассамлаштириши мумкин: а) таржима мақсадини аниқлаш. Яъни таржима орқали қандай натижага эришиш, ўқувчига қандай таъсир кўрсатишни аниқлаб олиш; б) аслият матнини таҳлил қилиш, унинг ўзига хос хусусиятлари – тили (фонетик, грамматик, стилистик, лексик ва ҳоказо), услуби, мақсадли аудиторияси, маданий контекстини аниқлаш; в) таржима усуллари ва техникасини танлаш. Масалан, сўзма-сўз таржима, эркин таржима, мослаштириш, компенсация, динамик эквивалентлик ва ҳоказо; г) мураккаб вазиятларда қарор қабул қилиш, хусусан, идиомалар, метафоралар, реалиялар таржимаси борасида ва ҳоказо.

Таржима стратегияси матн тури (илмий, бадиий, техник, ҳуқуқий), мақсадли аудитория, таржима мақсадлари ва бошқа омилларга қараб фарқ қилиши мумкин.

Шундай қилиб, таржима стратегияси таржимонга нафақат асл матннинг маъносини етказишга, балки қўйилган мақсадларга эришишга, шунингдек, матнни янги тил ва маданий муҳитга мослаштиришга ёрдам берадиган муҳим воситадир.

Жаҳон таржимашунослик фанида таржима стратегияси масалалари билан бир қатор олимлар шуғулланишган. Улар орасида турли мамлакатлар ва даврларда яшаб ижод қилган таржима назариётчилари В. Гумбольдт [2], К. Норд [3], Л. Венути [4], Ю. Найда [5] ва бошқаларни кўрсатиб ўтиш мумкин. Рус олимларидан Л. Бархударов [6], В. Комиссаров [7], Н.  Гарбовский [8], И. Алексеева [9], Д. Швейцер [10] сингари олимларнинг ишлари эътиборга молик.  

Ўзбек таржимашунослигида мазкур муаммонинг ўрганилишига Ғайбулла Саломов [11] айниқса катта ҳисса қўшган. Сўнгги йилларда ҳам таржима стратегиясига бағишланган назарий ишлар чоп этилмоқда. Улар қаторида А. Файзиева [12], Н.Юнусова [13], Ш.Усмонова [14], Г.Қурбонова [15] ва бошқаларнинг тадқиқотларини кўрсатиб ўтиш мумкин. Аммо бундай ишларда таржима стратегиясининг айрим қирралари назарий жиҳатдан кўриб чиқилмокда. Бундай стратегияларни амалда қўллаш қай ҳолатда, яъни амалиётчи-таржимонларимиз бу стратегияларни қай даражада биладилар ва уларни амалиётда қай даражада қўллаяптилар, деган саволга ҳанузгача эътибор етмаяпти, назаримизда. Мазкур мақолада биз масаланинг айнан мана шу амалий томонига кўпрок эътибор беришни лозим топдик. Аниқ асарлар мисолида таҳлилга ўтамиз.

2020-йилда «Ниҳол» нашриёти ўзбек тилида Жером Селлинжернинг «Жавдарзордаги халоскор» китобини чоп этди (Селлинжер Ж., «Жавдарзордаги халоскор», -Тошкент: Ниҳол нашриёти, 2020). Албатта, бу ерда катта иш амалга оширилган, аммо таржимани ўқиган киши унда ҳеч қандай стратегияга амал қилинмаганининг гувоҳи бўлади. Яъни, таржимонлар китобни ўқигач, ундан таъсирланиб, уни дарҳол таржима қилишга киришишганга ўхшайди. Китобнинг биринчи саҳифалариданоқ аслиятдаги ёзувчи услуби билан таржимадаги услуб ўртасида тафовут сезилади:

 

 

 

If you really want to hear about it, the first thing you’ll probably want to know is where I was born, and what my lousy childhood was like, and how my parents were occupied and all before they had me, and all that David Copperfield kind of crap, but I don’t feel like going into it, if you want to know the truth. In the first place, that stuff bores me, and in the second place, my parents would have about two hemorrhages apiece if I told anything pretty personal about them. They’re quite touchy about anything like that, especially my father. They’re nice and all — I’m not saying that — but they’re also touchy as hell. Besides, I’m not going to tell you my whole goddam autobiography or anything. I’ll just tell you about this madman stuff that happened to me around last Christmas just before I got pretty run-down and had to come out here and take it easy. I mean that’s all I told D.B. about, and he’s my brother and all. He’s in Hollywood. That isn’t too far from this crumby place, and he comes over and visits me practically every week end. He’s going to drive me home when I go home next month maybe. He just got a Jaguar. One of those little English jobs that can do around two hundred miles an hour. It cost him damn near four thousand bucks. He’s got a lot of dough, now. He didn’t use to. He used to be just a regular writer, when he was home. He wrote this terrific book of short stories, The Secret Goldfish, in case you never heard of him. The best one in it was “The Secret Goldfish.” It was about this little kid that wouldn’t let anybody look at his goldfish because he’d bought it with his own money. It killed me. Now he’s out in Hollywood, D.B., being a prostitute. If there’s one thing I hate, it’s the movies. Don’t even mention them to me.

Where I want to start telling is the day I left Pencey Prep. Pencey Prep is this school that’s in Agerstown, Pennsylvania. You probably heard of it. You’ve probably seen the ads, anyway. They advertise in about a thousand magazines, always showing some hotshot guy on a horse jumping over a fence. Like as if all you ever did at Pencey was play polo all the time. I never even once saw a horse anywhere near the place. And underneath the guy on the horse’s picture, it always says: “Since 1888 we have been molding boys into splendid, clear-thinking young men.” Strictly for the birds. They don’t do any damn more molding at Pencey than they do at any other school. And I didn’t know anybody there that was splendid and clear-thinking and all. Maybe two guys. If that many. And they probably came to Pencey that way.

Ҳикоямни тинглашга қарор қилган экансиз, аввало, мен туғилган жой, ёқимсиз болалик йилларим, ота-онам мен туғилмасдан бурун нималар билан машғул бўлгани, хуллас, ўша Дэвид Копперфильдникига ўхшаш барча қуруқ сафсаталарни эшитишни истарсиз, ҳойнаҳой. Дангал айтсам, буларга батафсил тўхталишга хушим йўқ. Аввалан, бу роса зерикарли. Сониян, ота-онам ҳақидаги ўта шахсий маълумотларни сизга ошкор қилсам, уларнинг иккиси ҳам юрак ҳуружига йулиқиши тайин. Ота-онамнинг бу борада сиркаси сув кўтармайди, айниқса, отамнинг териси юпқа. Улар яхши одамлар: ота-онамни ёмонлаш ниятим йуқ; шунчаки уларнинг таъби нозик. Боз устига, ўша лаънати таржимаи ҳолимни айтиб бошингизни қотириш ниятим ҳам йўқ. Сизга бор-йўғи мактабдан кетишга ва тобим қочиб, шу ерга келиб даволанишга мажбур бўлишимдан аввал, аниқроғи, ўтган мавлуд байрамида гувоҳи бўлганим баъзи бемаъни ишлар ҳақида сўзлаб бермоқчиман, холос. Мен Д.Б.га ҳам айнан шулар ҳақида айтиб бергандим. У менинг акам. Ҳозир Ҳолливудда яшайди. Ҳолливуд мен турган мана шу вайронадан унча узоқ эмас. Шу важдан акам деярли ҳар ҳафта дам олиш кунлари мени кўргани келиб туради. Келаси ой уйга борадиган бўлсам, у мени машинасида элтиб қўйиши мумкинлигини айтганди. Дарвоқе, акам яқинда «Ягуар» сотиб олди. Соатига уч юз километрдан ортиқ масофани кўрдим демай босиб ўтадиган ихчамгина жонивор. Инглизларники. Уни сотиб оламан деб акам нақд тўрт юз долларча пулнинг баҳридан ўтдия, азамат. Ҳозир унинг соққаси мўл. Олдин унақа эмасди. Биз билан турганида у оддий бир ёзувчи эди. Кейин «Сирли олтин балиқ» номли кичик ҳикоялардан иборат ажойиб китоб ёзди (мабодо бехабар бўлсангиз билиб қўйинг дейман-да). Ҳикоялар ичидаги энг зўри ҳам ўша «Сирли олтин балиқ»нинг ўзи. Ҳикоя ҳеч кимни олтин балиқчасига яқин йўлатмайдиган жажжи болакай ҳақида. У ҳатто олтин балиқчасига қарашга қўймайди. Боиси олтин балиқни ўз пулига сотиб олган эди-да. Мана буни ҳикоя деса бўлади! Энди бўлса акам Ҳолливудда, «ўзини фоҳишаларга ўхшаб сотиш», аниқроги сценарий ёзиб, истеъдодини пуллаш билан овора. Дунёда энг ёмон кўрган нарсам – кино. Олдимда кинони тилга ҳам ола кўрманг.

Ҳикоямни Пенси мактаб гимназиясидан кетган куним юз берган воқеалар билан бошламоқчиман. Пенси Пенсилвания штатидаги Эгерстаун шаҳарчасида жойлашган мактаб. Қулогингизга чалингандир, ҳойнаҳой. Ҳеч қурса, рекламаларда кўрган бўлсангиз керак. Мактаб ҳақидаги эълонлар ўзиям минглаб газеталарда босилиб чиқади. Эълонда нуқул уддабурон бир йигитчанинг от миниб, тўсиқдан сакраб ўтаётган расми туради. Гуёки Пенсида фақат отда поло ўйнашдан бошқа ишимиз йўқдек. Мен умрим бино бўлиб мактаб теварагида лоақал бир дона от кўрган бўлсам, ўлай агар. Чавандоз бола тасвири остида доим «1888 йилдан буён бизнинг мактаб болакайларни ажойиб ва зукко йигит этиб тарбиялаб келмоқда». Бемаъниликнинг ўзгинаси! Пенсининг бошқа мактаблардан заррача фарқи йўқ. Қолаверса, Пенсида бирорта ҳам ажойиб ва зукко ўқувчини кўрган эмасман. Ана нари борса, икки-учта ақлли йигит учраб қолар. Афтидан улар ҳам Пенсига келмасдан аввал ақлли бўлишган.

 

 

Инглиз тилидаги матнни ўқиб чиққандан сўнг, ҳикоя катталар ҳаётига хос сунъийликка қарши исён кўтараётган ўспирин номидан айтилаётганини ва бу ўсмир ҳали «адабий» сўзларни етарли даражада ўзлаштирмаганини кўриш қийин эмас. Асар шу ўсмир тилидан жуда оддий тилда, сўзлашув услубида ёзилган (Қаранг: Salinger, J. D., The Catcher in the Rye, -New York: Bantam Books,1969). Бироқ ўзбекча таржимада, афсуски, бу сезилмайди. Аксинча, таржимада аввалан, сониян, боз устига, батафсил тўхталиш, ошкор қилиш, шу важдан, баҳридан ўтмок, боис сингари кўпрок расмий, адабий услубга хос сўзлар учрайдики, бу гапларни ўсмир айтаётганига кишида шубҳа туғилади. Айниқса аввалан, сониян сингари деярли архаизмга айланган, ва шу туфайли, Л. Бархударов таъбири билан айтганда, юқори регистрга тегишли бўлиб қолган сўзларни олайлик [6]. Бу сўзлар ўзбек классик ёзувчиси Абдулла Қодирий асарлари қаҳрамонларини, ўша замон руҳини эслатиши далил талаб қилмайди. Аниқлик учун ўзимиз бир жумла тузамиз: “Аввалан падари бузуркворимиз бу ишни мақул кўрмаслар, сониян волидаи муҳтарамамиз ул кишининг чизиқларидан чиқмаслар”. Бу ерда аввалан ва сониян юқори регистрга оид сўзларни қайси контекстда қўллаш мақсадга мувофиқлигини кўришимиз мумкин. Лекин: Аввалан бунинг нарҳи ўн «бакс», сониян сеннинг уйингда бу «штучканинг» ўзи йўқ десак, ушбу жумлада услубларнинг аниқ номувофиқлиги кўзга ташланади (албатта, агар муаллиф атайлаб турли услубларни тўқнаштиришни хоҳламаган бўлса).

Бироқ, роман таржимасига қайтайлик. Асл матнда бу ўринда first place, second place нейтрал сўзлари қўлланган. Таржимада ҳам биринчидан, иккинчидан сингари нейтрал сўзларни ҳам ишлатса тўғри булмасмиди? Негаки, Селлинжер нейтрал ва «қуйи» регистрга тегишли сўзлардан бекорга фойдаланмаяпти-ку, бунга уни ўсмир номидан гапириш зарурати мажбур қилаяпти-ку (юқоридаги парчада таржимонлар Christmas, яъни Милод сўзини Мавлуд деб нотўғри таржима қилишган, лекин бу алоҳида мақола мавзуси бўлиши мумкин ва шунинг учун бу ерда унга батафсил тўхталиб ўтирмаймиз).

Бундай хатолар таржима стратегиялари масаласи ҳозирги таржима амалиётимизда жуда долзарб эканлигини кўрсатади. Ҳар қандай асарни ўқиб чиққандан сўнг, таржимон сўзларни, гапларни ёки жумлаларни алоҳида таржима қилишдан мутлақо бош тортиши лозим. У ишни бошлашдан олдин, қайси стратегияни танлашни, тўғридан-тўғри мосликни эмас, балки Ю. Найда таъбири билан айтганда динамик эквивалентликни [5] таъминлаш учун нима кўпроқ мос келишини ҳал қилиши керак. Бунинг учун таржимон энг аввал асарни фонетик, семантик, синтактик, стилистик, культурологик жиҳатдан таҳлил килиши лозим. Муаллиф тўғрисида иложи борича тўлиқ маълумотга эга бўлиш керак. Бу жараён таржимашуносликда асарнинг таржимадан аввалги таҳлили деб номланади. Фақат шундан сўнггина у қайси йўлдан бориш кераклигини, яъни қайси стратегияни танлаш кераклигини аниқлаши мумкин. Селлинжернинг мазкур асарини биринчи марта рус тилига ўгирган таржимон айнан шу йўлдан борган (Рита Райт-Ковалева, 1955; айтиш лозимки, кейинчалик бу роман рус тилига яна икки марта бошқа таржимонлар томонидан таржима қилинган, лекин улар жуда қўпол, кўча сўзларини ишлатишдан ҳам тап тортишмаган. Албатта, бундай сўзлар инглизча аслиятда ҳам мавжуд, лекин янги таржималарда улар жуда ҳам ошириб юборишган). Шуниси эътиборга лойиқки, у энг тўғри йўлни танлаган – у жаргонизмлар ёки сленг ишлатишдан бош тортган (бу кўча услубига хос, қўпол сўзларни ишлатишга олиб келган бўлар эди) ва уларни нейтрал ёки оддий, сўзлашув услубига оид сўзлар билан алмаштирган (муть, копаться, предки, штучка ва ҳоказо) ва бу яхши натижа берган, романнинг рус тилига қилинган бу таржимаси ҳозиргача энг яхшиларидан бири ҳисобланади. Аммо ўзбек тилида ягона таржима стратегиясининг йўқлиги услуб бирлигининг бузилишига олиб келган – биз кўриб чиққан қисқа парчада бир вақтнинг ўзида юқори, нейтрал ва паст регистрларга хос, бир-бирига мутлақо мос келмайдиган сўзлар ёнма-ён ишлатилган (соққа (жаргон), боз устига, сониян (юқори регистрга хос сўзлар) ва бошқалар).

Хўш бу вазиятда таржимон қандай йўл тутиши лозим эди? У энг аввало қуйидаги саволларга жавоб топиши лозим эди:

Таржимадан мақсадим нима?

Асар қандай маданий контекстга тегишли (муаллиф ким, асар қачон ёзилган ва ҳоказо)?

Асарнинг жанри қандай (эпик, драматик, лирик), у қайси нутқий жанрга, қайси маданиятга тегишли ва мен қандай маданият вакиллари учун таржима қилаяпман?

Қандай лексик, грамматик, синтактик, стилистик, фонетик воситалардан фойдаланилган?

Шунда таржимон қуйидаги жавобларни олган бўлар эди:

1. Селинжер уруш ветерани, унинг услуби йўқотилган авлод вакиллариники сингари (Ҳемингуэй, Ремарк) жуда самимий, оддий.

2. Асар ўсмир бола тилидан ёзилмоқда. Унинг тилида юқори регистрга тегишли сўзлар йўқ. У воқеаларни худди дўсти билан сўзлашгандай гапириб бермоқда. Унинг тилида сленг, жаргон кўп. Ўзбек тилида эса замонавий сленг ва жаргон қатлами унчалик ривожланмаган. Бундай нутқ бирликларини қандайдир бошқа воситалар билан алмаштириш лозим.

3. Асар ўзбек аудиторияси учун таржима қилинмоқда, ва шунинг учун аслиятда муаллифнинг ўзи ишлатган айрим ўзбек маданиятига ва менталитетига тўғри келмайдиган қўпол сўзлардан воз кечиш мумкин ва ҳоказо.

Бундай таҳлил таржимоннинг кейинги ишини анча осонлаштирган ва, муҳими, адекватликка эришишда катта ёрдам берган бўлар эди. 

Мисол тариқасида биз таржиманинг қуйидаги вариантини таклиф қилган бўлар эдик:

Мен айтиб бермоқчи бўлган воқеаларни эшитишни истасангиз, балки аввал қаерда туғилганим, бемаъни болаликни қандай ўтказганим, мен туғилганимча аждодларим (яъни, ота-онам) нима қилгани, хуллас, шу сингари Дэвид Копперфилдники сингари тутуруқсиз гапларни билишни хоҳларсиз.  Лекин, ростини айтсам, бунақа гапларни ёмон кўраман. Биринчидан, зерикарли, иккинчидан, агар ота-онамнинг шахсий ҳаёти ҳақида гапира бошласам, улар юрак ўйноғи бўлиб қолишлари аниқ. Бунақа гапларни ҳазм қилишолмайди, айниқса дадам. Йўқ, умуман улар зўр одамлар, ёмонлай олмайман, лекин дарров хафа бўлиб қолишади. Хуллас, мен таржимаи ҳолим-у шунга ўхшаш бемаъни нарсаларни ёзиб ўтирмайман. Фақат ўтган йили Милод байрамида рўй берган саргузаштларимни эсламоқчиман. Ўшанда дўхтирлар айтишича, миям қаттиқ чаргаган экан, кейин эса мени «калласи ўзига келсин», деб, дам олиш ва даволаниш учун мана бу расво жойга юборишди. Д.Б.га ҳам фақат шу воқеани сўзлаб берган эдим. Д.Б менинг акам, Ҳолливудда ишлайди. Ҳозир мен турган жойдан унча узоқ эмас. Ҳар ҳафта олдимга келиб туради. Балки бир ойдан сўнг менга жавоб беришса, уйимизга ҳам ўзи мошинда олиб кетар. Яқинда «Ягуар» сотиб олган. Англиянинг матоҳи, соатига бемалол икки юз миль босишинг мумкин. Шу мошинга деярли тўрт минг доллари кетди. Ҳозир у бойвачча, аввалгидай бепул эмас. Илгари, уйимизда яшаганида, у хақиқий ёзвучи эди. Зўр нарсалар ёзарди. Балки ўқигандирсиз китобини, «Пинҳон олтин балиқча» деган. Китобдаги энг зўр ҳикояси ҳам шундай номланарди: «Пинҳон олтин балиқча». У ерда бир бола аквариумдаги балиғини ҳеч кимга кўрсатмайди, чунки уни шахсий пулига олади. Даҳшат ҳикоя эди, ўқисанг жинни бўлиб қоласан. Энди эса акам Ҳолливудда сценарий ёзади, бузуқ аёлга ўхшаб ўзини пулга сотворди. Умуман, мен кинони ёмон кўраман.

Хўш, нимадан бошласам? Яхшиси Пэнсидан кетган кунимдан бошлайман. Пэнси – бу ўрта мактаб, Эгерстаунда жойлашган, Пенсильвания штати. Балки эшитгандирсиз. Ҳеч бўлмаганда рекламасини кўргансиз, уни ҳар йил минглаб журналларда босишади. Бир абжир бола отда тўсиқлар устидан сакраяпти. Кулгинг келади, гуёки Пэнсида болалар эрталабдан кечгача от миниб, поло уйнайдигандай. Аммо мен мактабимиз атрофида отнинг қорасни ҳам кўрмаганман. Отнинг тагида эса ёзув: «1888 йилдан бери биз ажойиб ва зукко йигитларни тарбиялаб келаяпмиз». Гапга қаранг! Содда одамларни лаққилатиш учун ёзилган! Биринчидан, Пэнсининг бошқа мактаблардан ҳеч бир ортиқ жойи йўқ. Кейин эса негадир мен мактабимизда ажойиб ва зукко болаларни ҳеч учратмадим. Бўлса ҳам битта-иккита номига бордир. Ўшанда ҳам улар Пэнсига келмасдан аввал ажойиб ва зукко бўлишган. Бу аниқ.      

(Ш. Турниязов ва Ф. Нигматов таржимаси)

Айрим ҳолларда замонавий ўзбек таржимачилигида нотўғри стратегия танланишини ҳам учратиш мумкин.

Маълумки, О.Генри услубига комизм, юмор, турли нутқий жанрларни қўшиб юбориш, юқори ва паст регистрга оид сўзларни ёнма-ён ишлатиш, жамиятнинг турли табақалари сўзларини бемалол бир ҳикоя доирасида ишлатиш, сленг, ўхшатишлар, ўзга ёзувчилар услубига пародия қилиш хос. Тадқиқотчилар шунинг учун унинг услубида эксрпессив ортиқчалик мавжудлигини ҳам айтишади [16]. Масалан бир нарсани, ҳодисани икки-уч марта турли томондан тасвирлаш. Бу О.Генри ҳикояларига ўзгача жозиба бахш этади, албатта.

О.Генрининг «No story» ҳикояси таржимасини ўқир эканмиз, таржимон унда маълум стратегиядан фойдаланганлигини кўрамиз (https://kh-davron.uz/yangiliklar/muborak-kin/11-sentabrda-tugilgan-ogenri-hikoyalar.html). Биз юқорида таржима стратегиясини тахминан қуйидагича таърифладик: «Маълум мақсадга етишиш учун таржимон томонидан онгли равишда танланган ҳаракат дастури». Ҳикоя таржимасини таҳлил қилар эканмиз, биз ҳикоя таржимада қисқартирилгани, жўнлаштирилгани, ёзувчи услубидан мутлақо воз кечилгани, ҳикоянинг ўзига хос барча жиҳатлари тўла инкор этилгани, ва у фақат фабула даражасига туширилганига гувоҳ бўламиз. Бу, албатта, стратегия. Аммо, у қанчалик тўғри, қанчалик оқланган, бунга сабаб нима бўлган? Бу саволларга афсуски жавоб топиш қийин, фақат ўзимиз тахмин қилишимиз мумкин, холос. Яъни бу таржимани унчалик савияси юқори бўлмаган ўқувчилар учун адаптация қилинган, яъни мослаштирилган матн дейишимиз мумкин. Агар таржимон мазкур асарни ўз ўқувчисига – яъни, О.Генридан имтиҳон топширмоқчи бўлиб турган, ва аслиятни ўқишга мудом «вақти бўлмаган» талабаларга мослаштиришни истаган бўлса, уларга новелла фабуласини, яъни қисқача мазмунини айтиб бермоқчи бўлган бўлса, ундайда у мақсадига етишган. Лекин бу нарсани О.Генри новелласининг тўлақонли таржимаси дейиш мумкинми? Бундай стратегия О.Генри новеллалари таржимасига қанчалик тўғри келади? Солиштирамиз:

 

 

To avoid having this book hurled into comer of the room by the suspicious reader, I will assert in time that this is not a newspaper story. You will encounter no shirt-sleeved, omniscient city editor, no prodigy «cub» reporter just off the farm, no scoop, no story – no anything.

But if you will concede me the setting of the first scene in the reporters' room of the Morning Beacon, I will repay the favor by keeping strictly my promises set forth above.

I was doing space-work on the Beacon, hoping to be put on a salary. Some one had cleared with a rake or a shovel a small space for me at the end of a long table piled high with exchanges, Congressional Records, and old files. There I did my work. I wrote whatever the city whispered or roared or chuckled to me on my diligent wanderings about its streets. My income was not regular.

 

Мен идорада ишлардим. Одатда Нью Йорк ҳаёти ҳақида кичик ҳикоялар ёзардим.

 

 

 

Кўриб турибмизки, учта абзац битта гап билан таржима қилинган. Бу ерда аслиятдаги тафсилотлар тушириб қолдирилган. Ташлаб кетилган абзацларни ўзимиз тиклашга ҳаракат қиламиз:

 

Муҳтарам ўқувчим мазкур китобни хонасининг бир бурчагига улоқтириб юбормаслиги учун, аввалдан огоҳлантириб қўяй – бу нарса газета учун ёзилган ҳикоя эмас. Сиз бунда бетакаллуф ва ҳар нарсадан хабардор муҳаррирни ҳам, қишлоқи даҳо репортёрни ҳам, оламшумул воқеаларни ҳам, ва ҳаттоки турли ўйдирмаларни ҳам тополмайсиз.

Бирок агар ҳикоямнинг биринчи саҳнаси учун «Тонгги маёқ» газетининг бир чанг босган хоначасини танлашга лутфан ижозат берсангиз, бу илтифотингиз эвазига мен юқорида айтган ҳамма ваъдаларимни бекаму-кўст бажаришга сўз бераман.

Шундай қилиб, бошлаймиз. Мен «Маёқ»да штатсиз ходим эдим ва моянамни кўпайтиришларига умид қилардим. Сарғайиб кетган коғозлару, Конгресс ҳисоботлари, эски газет тахламларию яна алла нималарга тўлиб кетган узундан узун столнинг бир чеккасини менга белкурак биланми, паншаха биланми, хуллас, бўшатиб беришганди. Янгилик излаб улкан шаҳар бўйлаб този ит сингари кезган вақтларимда у менга нималар ҳақида пичирласа, бақирса, ҳирингласа, шу нарсаларнинг ҳаммасини ёзиб беришим лозим эди. Ойлигим ҳам ишбай, яъни доимий эмасди. (Ш. Турниязов ва Ф. Нигматов таржимаси)

Давомини ўқиймиз. Энди ёзувчи Триппни қандай тасвирлаганини кўриб чиқамиз:

 

 

One day Tripp came in and leaned on my table. Tripp was something in the mechanical department – I think he had something to do with the pictures, for he smelled of photographers’ supplies, and his hands were always stained and cut up with acids. He was about twenty-five and looked forty. Half of his face was covered with short, curly red whiskers that looked like a door-mat with the «welcome» left off. He was pale and unhealthy and miserable and fawning, and an assiduous borrower of sums ranging from twenty-five cents to a dollar. One dollar was his limit. He knew the extent of his credit as well as the Chemical National Bank knows the amount of H20 that collateral will show on analysis. 

 

Бир куни ҳар доимгидай ўз идорамда иш билан машғул бўлиб турганимда хонамга Трипп кириб келди. Мен Триппнинг аниқ қаерда ишлашини билмасам-да, лекин унинг жуда ҳам камбағал эканлигини – билардим. Триппнинг кўриниши жуда нимжон, носоғлом, юзи эса докадек оппоқ эди. У менинг олдимга қачон келмасин, виски ичиш учун бир доллар сўрашини билардим.

 

 

 

Кўриб турибмизки, бу абзацдаги муҳим жиҳатлар ҳам таржимада умуман ташлаб кетилган. Ўзимиз тиклаймиз:

 

Кунлардан бир кун хонамга бир Трипп деган нусха кириб келди. У босма бўлимида ишларди, ва янглишмасам, газетдаги суратларга алоқадор эди. Ундан доимо қандайдир кимёвий моддалар ҳиди анқир, қўллари ҳам мудом куйган ёки булғанган бўларди. Ёши йигирма бешларда бўлсаям, турқига қараб қирқ ёшда деб уйлардингиз. Ярим юзини худди бўсағага тўшаб қўйиладиган пахмоқ гиламчаларга ўхшаш чакка соқол босган бўлиб, фақат «Хуш келибсиз!» деган ёзуви йўқ эди. У касалманд бўлиб, юзлари қонсиз, нигоҳида бечораликми, ялтоқланишми, хуллас шунга ўхшаш бир ифода бор эди. У доим 25 центдан бир долларгача қарз сўраб юрарди. Ҳеч қачон бир доллардан ортиқ қарз олмасди. Бизнинг Миллий кимёвий банкимиз ўзининг айрим кафолатларини таҳлил қилишса, уларнинг неча фоизи Н2О бўлиб чиқишини жуда яхши билгандай, Трипп ҳам ўзгалар унга ишониб қарзга бериб туришлари мумкин бўлган пул миқдорини яхши биларди. (Ш. Турниязов ва Ф. Нигматов таржимаси)

О.Генри ҳикояларида нафақат юморни, балки ижтимоий сатирани ҳам учратиш мумкин. У йўл-йўлакай қандайдир ижтимоий ҳодисаларни танқид ҳам қилиб кетади. Бу ерда ҳам шунинг гувоҳи бўлишимиз мумкин. Яъни у АҚШ Миллий кимёвий банкини танқид қилмоқда ва мазкур банкнинг мижозлар учун кафолатланган заҳираларининг кўп қисми аслида ҳеч нарса билан кафолатланмаганига, улар аслида Н2О, яъни сув эканлигига шаъма қилмоқда. Ҳикояда сўз юритилаётган банк АҚШда XIX асрда ташкил этилган қадимги банклардан бўлиб, кимёвий корпорацияларга алоқадор бўлгани учун Миллий кимёвий банк деб номланган. О.Генри мана шу «кимёвий» сўзидан фойдаланиб, ўз сатирасида Н2О тушунчасини ишлатмоқда ва чиройли сўз ўйини қилмоқда. Афсуски, бундай тафсилотлар ҳикоя давомида умуман таржима қилинмаган. Таржима фақат фабулани айтиб беришга айланиб колган. Лекин бадиий асар фақат фабуладан иборат эмас-ку! Мана, масалан, қуйидаги мисолни олайлик:

«Бир йигит бошқа шаҳарга келиб бир қизни севиб қолди ва унга ота-онасининг рухсатисиз уйланди. Кейин онаси қўярда қўймай унга яна битта хотин олиб берди. Рашкка чидай олмай, иккинчи хотин биринчисини заҳарлади».

Ҳа, бу «Ўткан кунлар» романининг замонавий «таржимасидир». Бироқ наҳотки «Ўткан кунлар» романи мана шу фабула билан чекланса? Афсуски, О.Генри таржималарида биз мана шундай манзарага гувоҳ бўлаяпмиз. О.Генри асарларининг ўзбек тилига таржималари бир нечта китоб бўлиб чиққан бўлсада, ёзувчи ўзининг хақиқий таржимонини ҳанузгача кутмоқда, назаримизда.

Таржима стратегияси ҳақида гап кетганида таъбир жоиз бўлса қуйидаги мисолни эслаш мумкин. Маълумки, бадиий рассомчилик академияларида устозлар ўз шогирдларига портрет чизишни ўргатаётганларида (бу энг қийин жанрдир, чунки унда инсон ички дунёсини очиб бериш лозим) уни тасвирланаётган кишининг ҳеч бир ерини (кўзларини, қошларини, лабларини, бурнини ва ҳоказо) алоҳида аниқ чизмасликка даъват этишади. Чунки шогирд битта кўзни аниқ тасвирлашга берилиб кетиб, умумий характерни, пропорцияларни унутиб қўйиши мумкин. Аксинча, устозлар бундай шогирдга ҳамма нарсани бирданига чизишни маслаҳат беришади. Бир вақтнинг ўзида ҳам кўзлар, ҳам лаблар, ҳам бурун ва ҳоказолар юзаки, яъни деталларга эътибор берилмасдан тасвирланиши лозим. Умумий тасвирга эришилгандан сўнггина деталлар устида ишлашга ўтиш мумкин. Бу худди учувчи қуш парвози баландлигидан катта бир шаҳарни тўлиғича кўриб турганини эслатади. Таржимон ҳам сўзлар, гаплар, иборалар билан ўралашиб қолмасдан, асарни умумий кўра олиши муҳимдир.

Хулоса қилиб айтиш мумкинки, «яхши таржима иқтидор талаб қилади», деган фикр мавжуд. Лекин ҳамма нарсани иқтидорга боғлаш тўғри эмас. Иқтидорнинг 90 фоизи – билимга, кўникмага, амалиётга, меҳнатга боғлик. Шунинг учун таржима соҳасида бадиий асарни таҳлил қила олиш, ва бу жараёнда асарнинг лексик, синтактик, грамматик, фонетик, услубий жиҳатдан қандай ўзига хосликларга эга эканлигини аниқлаш, ва сўнгра мана шу жиҳатларни ўз она тилингда қандай қилиб қайта яратиш мумкинлигини аниқлаб олиш, яъни таржима стратегиясини тузиб чиқиш таржима жараёнини осонлаштиради ва таржиманинг муваффақиятини таъминлай олади. Бунинг учун даҳо булиш шарт эмас, балки таржимашунослик факультетлари талабаларини бунга ўқитиш, адабий ижодга лаёқати бор талабалар учун айнан бадиий таржима бўлимларини ташкил этиш лозим, назаримизда.  

 

 

 

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

 

1. Большая советская энциклопедия: [В 30 т.] / гл. ред. А.М. Прохоров. – 3-изд. –М.: Сов. энциклопедия, 1969 – 1978.

2. Гумбольдт В. фон. Избранные труды по языкознанию. –М.: Прогресс, 2000. – C. 301-303.

3. Nord C. Text Analysis in Translation. Theory, methodology and didactic application of a model for translation-oriented text analysis, –Amsterdam-New York, NY, Rodopi, 2005, 274 p.

4. Мошонкина Е. Н. Лоуренс Венути и «French Theory»: о постструктуралистских корнях новейшей теории перевода // Вопросы философии, 2016, №3. (61-71).

5. Nida E. Toward a science of translating, –Laiden-Boston, Brill, 2003, – C. 156-193.

6. Бархударов Л. С. Язык и перевод: вопросы общей и частной теории перевода. Изд-е 3-е. –М.: ЛКИ, 2010, 240 с.

7. Комиссаров В. Н. Теория перевода (лингвистические аспекты): Учеб. для ин-тов и фак. иностр. яз. –М.: Высш. шк., 1990, 253 с.

8. Гарбовский Н. К. Теория перевода. –М.: Изд. МГУ, 2007, 544 с.

9. Алексеева И. С. Текст и перевод. Вопросы теории. –М.: Междунар. отношения, 2008, 184 с.

10. Швейцер А.Д., Теория перевода. Статус, проблемы, аспекты. –М.: Наука, 1988, 215 с. 

11. Саломов Ғ. Т. Таржима назариясига кириш. –Тошкент: Ўқитувчи, 1978, 222 б.

12. Файзиева А. А. Тapжимa стратегиялари ва эквивaлентлик,

https://uniwork.buxdu.uz/resurs/45427_1_EB33C935F9242FA981C7F83869AA4F7CFF668A56.pdf

13. Юнусова Н. Синхон таржимада стратегия ва тактикалар, https://cyberleninka.ru/article/n/sinhron-tarzhimada-strategiya-va-taktikalar

14. Усманова Ш. Р. Таржима метологияси ва стратегияси, https://lib.bimm.uz/items/2279

15. Қурбонова Г.С. Таржима стратегиялари, https://doi.org/10.5281/ zenodo.6459396

16. Жданова Д.А. Язык, жизнь и игра в новеллах О. Генри, https://cyberleninka.ru/article/n/yazyk-zhizn-i-igra-v-novellah-o-genri

 

Турниязов Ш. Возможен ли перевод без стратегии?. В статье рассматривается одна из актуальных проблем современной практики художественного перевода в Узбекистане – стратегия перевода. Автор анализирует недостатки в стратегии перевода на примере новых переводов с английского на узбекский язык, обсуждает процессы, предшествующие непосредственно переводу – фонетический, семантический, синтаксический, стилистический, культурологический анализы произведения, на конкретных примерах доказывает, что молодые переводчики не учитывают эти процессы, а ученые-теоретики не уделяют достаточного внимания данному вопросу.

 

Turniyazov Sh. Isn’t strategy in translation essential?. The article examines one of the pressing issues in contemporary Uzbek literary translation practice – translation strategy. The author analyzes shortcomings in translation strategy on the example of new translations from English into Uzbek, discusses the processes that precede direct translation – phonetic, semantic, syntactic, stylistic, cultural analysis of the work, and proves with specific examples that young translators do not take these processes into account, and theorist scholars do not pay sufficient attention to this issue.

Xorijiy filologiya jurnali tahrir ha'yati