МАТН ГЛОБАЛ СИНТАКТИК ҚУРИЛМА СИФАТИДА

Тилнинг грамматикаси билан шуғулланган мутахассислар матнга объект сифатида эътибор қаратганида ундаги коммуникатив, номинатив, предикатив, дискурсив, прагматик жиҳатларни комплекс тарзда эътиборга олмайдилар. Бу матн билан боғлиқ назарий масалаларни ҳам, у билан боғлиқ бўлган амалий масалаларни ҳам мажмуавий тасаввур этишга, унинг мажмуавий хусусиятларини тўла англашга монелик қилади.

М.А.К.Ҳаллидай ва Х.Матчиессен юқоридаги масалалар билан боғлиқ ҳолда фикр билдирганида матнга восита сифатида эътибор қаратиб, грамматика мутахассислари матнда айтилган ёки ёзилаётган маълумотни тил тизими ҳақидаги тасаввурларни конкретлаштириш, унинг ишлаш тамойилларини аниқлаш, у нимани англатишини тавсифлаш ва буларнинг барчаси қандай омиллар билан узвийликда ва изчилликда эканини кўрсатиб беришга оид факторлар нималардан иборатлигига эътибор қаратишнинг муҳимлигини кўрсатиб ўтишган [3].

Қайд этилган муносабатлар асосида хулоса қилиш мумкинки, бир-бирини тўлдирадиган мазкур қарашлар матнни бутун тил тизимига боғлашдан ташқари, унинг нутқ билан боғлиқ томонлари ҳам устуворлик касб этишини назардан четда қолдирмаслигимиз муҳимлигининг далилидир. Матннинг бирликлари ва бу бирликларнинг парадигматик, синтагматик ва иерархик муносабатларини том маънода тавсифига эга бўлмай туриб, шунинг баробарида ундаги семантик, коммуникатив, номинатив белги, аломатларни тўла илмий асосда комплекс тасаввур этмай туриб биз матн нима учун у англатиши лозим бўлган маънони англатишини унга берилиши мумкин бўлган ҳар хил таърифлар билан изоҳлай олмаймиз. Шунингдек, биз матнни у нимани англатишини ва нима сабабли у шу маъно беришини илмий жиҳатдан англамаганимизча матннинг мажмуавий характерини шаффоф тавсифлай олмаймиз. Бироқ, ҳар бир ҳолатда матн ҳар хил мақомга эга эканини кўриш мумкин. Айрим ўринларда инсон томонидан яратилган мавжуд лингвистик артефакт сифатида ёки намуна сифатида қабул қилинади.

Матннинг ўзи доимий ёки вақтинчалик, муҳим ёки аҳамиятсиз, эсда қоладиган ёки тезда унутадиган бўлиши мумкин. Қуйида инглиз тилида учта матн мисол келтирилган.

Text 1. Today all of us do, by our presence here, and by our celebrations in other parts of our country and the world, confer glory and hope to newborn liberty.

Out of the experience of an extraordinary human disaster that lasted too long, must be born. a society of which all humanity will be proud. Our daily deeds as ordinary South Africans. must produce an actual South African reality that will reinforce humanity’s belief in justice, strengthen its confidence in the nobility of the human soul and sustain all our hopes for a glorious life for all. All this we owe both to ourselves and to the peoples of the world who are so well represented here today.

Text 2. Cold power is the ideal brand for any family.

We understand that there is more than one thing you want to achieve out of every wash load.

As such, we have developed a formula capable of achieving a wide range of benefits for all types of wash loads.

Text 3. ‘And we’ve been trying different places around the island that –  em, a couple of years ago we got on to this place called the Surai in East Bali and we just go back there now every time. It is –’

‘Oh I’ve heard about this.’

‘Have you heard about it? Oh.’

‘Friends have been there.’

‘It is the most wonderful wonderful place. Fabulous.’

Матн ва унинг турлари хусусида фикр билдирилганида, энг аввало, унинг моҳиятида нима мужассамлиги билан бир қаторда, матннинг шаклланиши ҳолати, юзага келиш шакли ҳақидаги масалаларга ҳам эътибор қаратиш ўринли бўлади. Бу борада олимларнинг қарашларида турлича тавсифлар мавжуд эканини кузатиш мумкин.

Айни масала хусусида фикр билдирилганида, М.А.К.Ҳаллидай ва Ҳ.Руқайя уч хил матнни намуна сифатида келтирадилар ва уларни қуйидагича тавсифлайдилар. Учинчи матн тўсатдан айтилган матн бўлиб, уни ёзма шаклга ўтказиш мумкин, чунки у аудио тасмага ёзилган. Иккинчи матн ёзма матн бўлиб, агар лозим бўлса (агар хоҳласак) уни овоз чиқариб ўқишимиз мумкин бўлади. Биринчи матн анча мураккаб: у ёзма шаклда тузилган бўлган бўлиши, эҳтимол, оғзаки машқлар билан ҳам мустаҳкамланган бўлиши ҳам мумкин. Бироқ, мазкур матн оғзаки нутқда жуда муҳим оммавий йиғилишда сўзлаш учун ёзилган (Нелсон Манделанинг президент сифатида инаугурация нутқи, 1994 йил 10 май) [3: 4].

Келтирилган матнлар грамматик нуқтаи назардан тенг деб баҳоланиши мумкин. Чунки грамматика мутахассислари М.А.К.Ҳаллидай ва Ҳ.Руқайялар қайд этганидек, матнлар тенг эканлигини таъкидлашганида, улар матнни намуна сифатида кўришади. Aгар инглиз тили грамматикасини тушунтиришга мақсад қилинган бўлса, унда ушбу учта матн тилнинг кўплаб грамматик хусусиятларини мазмунли функционал контекстларда акс эттиришини кўришимиз ва уларни бир хил даражада эътиборга олишимиз керак бўлади. Бироқ бошқа томондан, яъни матнга артефакт сифатида қаралганида бу матнлар ўзаро тенг эмаслиги кузатилиши мумкин. Жумладан, намунада келтирилган биринчи матн замонавий инсоният тарихидаги муҳим лаҳза бўлиб, тилда ўз изини қолдирган бўлиши мумкин бўлган жуда қимматли матн сифатида қаралиши мумкин. Aммо, бу ерда ҳам бир-бирини тўлдириш мавжуд. Бунда матнни ташкил этувчи бирликлардан қандай шаклда ва қандай мақсадда фойдаланиш билан боғлиқдир. Айни пайтда келтирилган матнларнинг ҳар учаласида ҳам гап ва жумлалардан фойдаланилмоқда. Бироқ, ҳар қандай матнни ажратиб турадиган нарса бу манбалардан қандай фойдаланилишидадир [3: 4].

Матннинг маъноси ўта муҳим бўлган камида учта нарсага боғлиқдир. Биринчиси – бу матннинг тили, иккинчиси – уни ким яратгани ва учинчиси – унга ким жавоб бераётганидир [1: 6]. Матннинг тили дейилганида реалликда айтилган ёки ёзиладиган сўзлар, матндаги лексик бирикмалар, синтактик ва риторик тузилмалар назарда тутилади. Маънолар матн тилига боғлиқ ҳолда ҳар доим ҳам бир хил бўлавермайди. Баъзи маънолар сўзларнинг ўзи ва уларнинг кузатиладиган ўзаро боғлиқлиги орқали ҳосил бўлади. Бироқ, баъзи маънолар муаллифнинг нуқтаи назаридан келиб чиқиши, унга боғлиқ бўлиши ҳам мумкин. Бу борада муаллифнинг фикрини билиш муҳим ўрин тутади. Матннинг қачон, қаерда ва ким томонидан яратилганига қараб, бу билан боғлиқ ҳолда ҳамма нарсани бирини бошқасидан бошқача талқин қилишга тўғри келиши мумкин. Масалан, бунда маърузачи ёки ёзувчининг мақоми ёки ваколати қандай эканидан келиб чиққан ҳолда, кўчадаги одам, эксперт, ҳукумат вакили, мактаб дарслиги муаллифи, судда ҳукм чиқарувчи судья ва бошқалар бўлиши мумкин. Матнга баъзи маънолар эса ўқувчилар ёки тингловчилар томонидан киритилади. Бу уларнинг махсус билимларига, маданий тахминларига ёки бошқа тегишли матнлар билан танишлигига асосан вужудга келиши мумкин. Ўқувчилар ва тингловчилар ҳам ўзлари эга бўлган турли нуқтаи назарлар асосида матнларга турлича жавоб бериши, муносабатда бўлиши мумкин.

Матннинг синтактикаси сўзлар ва унга тенг бўлган бошқа бирликларнинг синтактикасидан фарқ қилади. Зотан, матн тил бирликларининг нутққа кўчирилиши доирасида содир бўлмайди. Унинг юзага келиши ва зоҳир бўлиши ўзгача хусусиятларга эга. Бу хусусиятлар унинг нутқ бирликларининг синтактикаси билан боғлиқдир. Матнни синтактик тавсифлашга ҳаракат қилар эканмиз, унинг айни хусусиятлари тил бирликларининг тилдан нутққа кўчиши билан муштарак эмаслигида кўзга ташланади. Бошқача айтганда, нутқнинг минимал бирлиги сифатида гап ва, умуман, жумлалар назарда тутилар экан, уларнинг синтактик қурилма сифатида шаклланиши тил бирликларининг актуаллашувини тақазо этаётгани шубҳасиз [5]. Бироқ, матннинг синтактик жиҳатдан шаклланишида қурилиш материали сифатида унинг конститутив компонентлари сифатида нутқ бирликлари, хусусан, гаплар, мураккаб синтактик қурилмалар, абзацлар ташкил этади. Шуни ҳисобга олган ҳолда масала моҳиятига ёндашиш, шу асосда матнни тавсифлаш матннинг синтактикасида содда, мураккаб ва буларнинг реаллашуви учун макон вазифасини бажараётган улардан катта ҳосила структура шакллангани кузатилади. Шундай экан, матн ўзининг мазкур табиати билан содда синтактик қурилмалардан ҳам, мураккаб синтактик қурилмалардан ҳам кескин фақ қилиши рўйирост аён бўлади. Шу боис ҳам матн ўзида синтактик структура сифатида глобал синтактикани мужассам этаётганини қайд этиш имконини беради. 

Албатта, юқоридаги фикримиз матннинг тўғридан-тўғри формал синтактик структурасига тегишли бўлса, бундан ташқари, унинг семантик, коммуникатив-прагматик, когнитив-дискурсив сингари бошқа хусусиятлари ҳам бир вақтнинг ўзида унда мужассамдир.

Шу боис матн том маънода мажмуавий система ва структурани тақозо этишга қодирлиги шубҳасиз. Унинг бу хусусияти мазкур қурилмаларнинг синтактикаси орқали вужудга келади. Матннинг ушбу лингвистик табиати тилшуносликда уни глобал синтактик қурилма мақомида ўрганилишига асос бўла олади.

 

 

 

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

 

  1. Aarts B. & McMahon A. The handbook of English linguistics. Oxford: Blackwell. 1996. – 369 p.
  2. Barton David and Carmen Lee. «Language Online: Investigating Digital Texts and Practices. » Routledge, 2013. – 216 p.
  3. M.A.K. Halliday and Christian Matthiessen. An Introduction to Functional Grammar. – Great Britain. Arnold, a member of the Hodder Headline Group. 2004. – 689 p.
  4. M.A.K. HallidayRuqaiya Hasan. Cohesion in English. London. Routledge. 2013. – 392 p.
  5. Хаyrullayev Х. Об особенностях изучения объекта речевой лингвистики. Иностранная филология: язык, литература, образование. 2019. (2 (71), 17-20. https://inlibrary.uz/index.php/foreign_philology/article/view/921
  6. Хаyrullayev Х. About the Relationship of Language Units//Pindus Journal Of Culture, Literature, and ELT ISSN: 2792 –1883 Volume 12 https://literature.academicjournal.io, 2021. 162-165-p.

 

Зайниева М. Текст как глобальная синтактическая конструкция. В статье рассматривается понятие глобально-синтаксической структуры и ее компонентов, которое является одним из самых проблемных и дискуссионных вопросов в языкознании ХХ века, его научное исследование и описание. Результаты записываются. Автор отреагировал на эти взгляды и замечания со своей точки зрения и пришел к соответствующим выводам.

 

Zaynieva M. Text as a global syntactic construction. The article discusses the concept of globalsyntactic structure and its components, which is one of the most problematic and controversial issues in twentieth-century linguistics, and its scientific research and description. The results are recorded. The author reacted to these views and comments from his own point of view and came to the appropriate conclusions.

Xorijiy filologiya jurnali tahrir ha'yati