Page 53 - 3_2019
P. 53

Хорижий филология  №3, 2019 йил


            (rah),  लह  (lah)  шаклларига  эга  бўлган  [8:     ҳозирги  адабий  ҳиндий  тилига  келиб
            594].  Апабҳаранша  тилида  ҳам  दस  (das)          (biis)  шаклига  эга  бўлган  [7:  98]  .  Ушбу
            шаклида  қўлланилган. Ҳиндий  тилида  эса           ўнликларга  хос  бўлган  соннинг  бир  неча
                                                                кўриниши мавжуд бўлиб улардан           (biis)
            दस  (das)  ва  шунингдек  унинг  маъносини
            англатувчи  бир  неча  шакллари  ҳам                     (bis) (     chaubiis – ―йигирма тўрт‖),
            мавжуд.  Ушбу  соннинг  кўринишлари                        (bbis)  ѐки        (bbiis)  шакллари
            қуйидаги  лексемаларда  ўз  аксини  топган:
                                                                (        chaubbiis  –  ―йигирма  олти‖),  ईस
                  (dasvaaN)  –  ―ўнинчи‖,      (dasoN)  –
                                                                (iis)  ѐки  इस  (is)  шакллари  (     unnis  –
            ―ўнлаб‖,  दह  (dah),        (chaudah)  –  ―ўн
                                                                ―йигирма  тўққиз‖,         ikkiis  –  ―йигирма
            тўрт‖,         (dahlaa)  –  ўн  (турли  хил
                                                                бир‖,         baaiis  –  ―йигирма  икки‖,
            ўйинларда),          dahaaii  –  ―ўн  рақами‖,
                                                                teiis  –  ―йигирма  уч‖,         pachchiis  –
                    dahaanaa  –  ―диаметр‖,    रह  (rah)  –
                                                                ―йигирма беш‖,           sattaaiis – ―йигирма
                   (gyaraah) – ―ўн бир‖,       (baarah) –
                                                                олти‖,         aThaaiis – ―йигирма саккиз‖)
            ―ўн икки‖,       teraah – ―ўн уч‖,     sattrah
                                                                ҳам    мавжуд.     Ушбу      сонларга    хос
            –  ―ўн  тўрт‖,            aTThaarah  –  ―ўн
                                                                лексемалар  таркибида  учраѐтган         ―bb‖
            саккиз‖),  लह lah (      solah – ўн олти),          лигатура  хос  бўлган  шакл  урғунинг

            drah  (      pandrah  –  ―ўн  беш‖)  ва  ҳоказо     натижасидандир.  Улар  таркибидаги  ब  ―b‖
            [12:  193].  Бу  шаклларнинг  барчаси               товуши  элизияга  учраши  сабабли  इस  (is),
            пракритлар  давридан  бери  қўлланилиб
            келинмоқда.  Тилшунос  олим  Дҳирендра              ईस  (iis)  шакллари  ҳосил  бўлган.  Ведик
            Варма  пракрит  тилларига  хос  бўлган  d           санскрит  тилида            (vinshati)  шакли
            товушининг  r  товушига  айланганлик
            сабаблари  аниқ  эмас,  дейди.  Фикримизча,         даставвал         (trinshat)  шаклида  бўлган.

            пракритдаги  र (r) ва бошқа шунга ўхшаш                         (chatvarinshat)  шакли  асосига
            товушларнинг  таъсири  натижасида  द  (d)           (dvi)    қўшилиши  натижасида

            нинг  ड  (D)  шакли  юзага  келган.  Бироқ          (dvinshati) шакли юзага келган. Бунда द ―d‖
            анъанавий      шаклдаги      церебраллашув          товушининг  элизияга  учраши  натижасида
            натижасида  ҳам    द  (d)  товуши  ड  (D)  га              vinshati шакли ҳосил бўлган.

            ўзгарган.  द  (d)  ड  (D)        (R)  र  (r)              Ўнликлар  қаторига  оид         (tiis)  –
            товушларида  ҳам  шундай  ҳолат  юзага              ―ўттиз‖  маъносини  англатувчи  лексема
            келган.                                             эса,  ведик  санскрит  ҳамда  санскрит
                  Ҳиндий  тилидаги  ўнликларга  хос
                                                                тилларида          (trinshat),  палий  тилида,
            бўлган       (biis) – ―йигирма‖ сони (
                                                                        (tinsati),  пракрит  тилида     (tiis),
            dvinshati)  ведик  санскрит  тилида
                                                                апаҳараншада        (tiis) ва бу шакл ҳозирги
            (vinshati),    санскрит  тилида  ҳам
                                                                адабий ҳиндий тилига келиб ҳам           (tiis)
            (vinshati),  палий  тилида           (viisati),
                                                                шаклига  эга  бўлган.  Бу  шакл
            пракритда  эса          (viisai),  шаурасений
                                                                (tiisvaaN) – ―ўттизинчи‖ ѐки          (iktiis)
            пракритда  ва  апабҳараншада          (viis)  ва    – ―ўттиз бир‖,        (teentiis) – ―ўттиз уч‖,
                                                                        (chaontiis)  –  ―ўттиз  тўрт‖,


                                                            52
   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58