Page 38 - 4-2019
P. 38

Хорижий филология  №4, 2019 йил


                  Аргуслар       —     қирғовулларнинг                der Atlant-en,-en Pfeiler, Säule in der
            иккита,    бир-бирига     яқин    монотипик         Form einer kraftvollen männlichen Figur, die
            уруғлари     (Argustanus    ва    Rheinartia).      ein Gebäudeteil trägt [22].
            Иккинчи  даражали оқиш патларида  жуда                    Ein Atlant  ist in  der Architektur  ein
            кўп  кўзсимон  доғлари  бўлади  [17;  1,402-        Gebälkträger in Form einer männlichen
            б.].                                                Figur… [11;10-б.]
                  Аргус  —  Бўйи  30  смча,  ранг-баранг              Атлант     –    1)   қадимги     юнон
            тусли жуда чиройли балиқ [8; 41-б.].                афсонасида  худоларга  қарши  курашда
                  “Зоология         энциклопедияси”дан          иштирок  этган  титанларга  жазо  сифатида
            олинган  икки  изоҳда  ҳам  аргус  номли            осмон      гумбазини      кўтариб     туриш
            қушга  ҳам, балиққа ҳам  нега шундай  ном           топширилган [14; 62-б.].
            берилгани изоҳланмаган.                                   Атлант  –  безак  ҳайкалтарошлиги
                  “Ўзбекистон                    Миллий         асари;    юнонлар     тасаввурида     осмон
            Энциклопедияси”да  қушнинг  аргус  деб              гумбазини    кўтариб  турган  паҳлавоннинг
            номланишига ишора берилган, бироқ унда              номи [17; 1,485-б.].
            балиқ  номи  қайд  этилмаган.  Фақат                      Атлант  –  юксак  умуртқалиларда
            “Зоология        энциклопедияси”        нинг        биринчи    бўйин  умуртқаси;    калла    суяги
            балиқларга      ишланган      рангли     XXI        билан    бириккан  бўлади.  Шакли  ҳалқага
            жадвалининг  6  –  расмидаги  балиқнинг             ўхшайди. Бош бурилганда Атлант ҳам бош
            тасвирида  нега  аргус  номи  берилгани  аён        билан бирга бурилади [17; 1,485-б.].
            бўлди:  чунки  балиқнинг  танасида  кўп                   Атлант  –Сатурн  йўлдоши  [17;1,485-
            миқдордаги кўзсимон доғлари бор.                    б].
                  Abelia:  Abelie:  nach Abel, Clarke,                Изоҳлардан      зооним     терминини
            1789  -1826, Chirurg und Naturforscher,             иккиламчи  номлаш  орқали  мотивлашуви
            bereiste 1816/17 China. Wi. 1: Za. 590 [2; 31-      аён бўлиб турибди.
            б.].                                                      Victoria     ist   die     vergöttlichte
                  Abelie  (Deutsch) Wortart: Substantiv,        Personifikation   des    Sieges    (lateinisch
            (weiblich)  1) eine Pflanze der Gattung             victoria) in der  römischen Mythologie,
                  Abelia     .2)    eine     immergrüne,        Schutzgöttin  des  römischen Kaisers und
            strauchförmige, aus  Mexiko  stammende              jungfräuliche Hüterin des Reiches. Sie ist die
            Pflanzenart                                         Entsprechung der griechischen Göttin  Nike.
                  (Abelia floribunda) Synonyme: 2)              Dargestellt wurde sie häufig fliegend und mit
            Erdkrönchen,              Vesaliafloribundaю        einem Lorbeerkranz als Siegessymbol in der
            Übergeordnete           Begriffe:          1)       Rechten [23].
            Geißblattgewächsю  Untergeordnete Begriffe:               Виктория– Рим афсоналарида ғалаба
            1)    Chinesische     Abelie,    Großblütige        маъбудаси. Юнонларнинг  Никасига тўғри
            Abelie[43]                                          келади  [17; 2,455-б.].
                  Асо-Мусо,       ҳасса-мусо      (Abelia             Victoria ist eine Pflanzengattung in der
            corymbosa)  —  шилвидошлар  оиласининг              Familie        der        Seerosen-gewächse
            абелия  туркумига  мансуб  сершох  ва               (Nymphaeaceae), die aufgrund ihrer enormen
            сербарг  бута.  Қирғизтов,  Талас,  Шарқий          Blattgröße      im      Deutschen       auch
            Чотқол,  Сусамир  ва  Фарғона  тоғлари              Riesenseerosen  genannt werden.  Die nur
            (Мойлисой,  Арслонбоб)нинг  ёнғоқзор  ва            zwei Arten sind in Südamerika beheimatet
            арчазорларида  учрайди.  Ёғочи  қаттиқ              [24].
            бўлганидан жуда қадрланади [17;1,458].                    Виктория           (Victoria)       —
                  Номнинг         ўзидан,       ёғочнинг        нилуфардошларга  мансуб  кўп  йиллик  ўт.
            қаттиқлиги     тавсифидан      бу   ўсимлик         Жанубий      Америкадаги     Амазонка      ва
            ёғочидан  қадимдан  ҳасса  ясаш  расм               Ориноко  дарёларининг  тинч  оқадиган
            бўлган.  Эҳтимол,  Мусо  пайғамбар  билан           жойларида ўсади. Барги жуда йирик, доира
            боғлиқ  ривоят  ҳам  бўлгандир.  Ҳар  ҳолда         шаклида, диаметри 2 м гача барг 50 кг гача
            унинг бундай номланиши бежиз эмас.                  юкни  кўтара  олади [17; 2,455-б.].


                                                            37
   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43