Page 93 - 3-son 2018 yil
P. 93

Хорижий филология  №3, 2018 йил


                   Келтирилган      биринчи     мисолда         ифодасини  аниқлашга  қаратилади.  Аммо,
            каузация  феълнинг  контактга  киришиш              иккала  сатҳ  бир-биридан  мустақил  тарзда
            маъноси  билан  боғлиқ  бўлса,  иккинчи             амал  қилмайди,  балки  улар  пациенс
            мисолда    объектнинг  ҳолати  ўзгаришига           маъносини  ѐритишда  бир-бирига  узвий
            таъсир  этиш  маъноси  юзага  келган.               боғланган  ҳолда  фаоллашади.    Аспектуал
            Учинчи мисолда эса контактга кириши ва              сатҳ     вақт    ва     макон     доирасида
            объект         ҳолатининг          ўзгариши         ифодаланадиган  ҳаракат  ҳамда  ҳолат
            маъноларининг       иккаласи     биргаликда         кечимига  аниқлик  киритади.  Хусусан,
            ифодаланган.  Аммо,  биринчи  мисолда               результатив тузилмаларда аспектуал маъно
            результативлик      объектнинг     макондан         каузатив  таъсир  натижасида  юзага  келган
            кўчиши натижасида юзага келган. Кейинги             тугалланганликни      англатади.     Мазкур
            мисолларда       результативлик       объект        тугалланган  ифода  иккиламчи  предикат
            шаклининг ўзгариши билан боғлиқ.                    вазифасидаги      аттрибутнинг      каузация
                   Каузативли            конструкциялар         таъсирида     юзага     келганлиги     билан
            каузатор  +  пациенс+  результативлик               изоҳланади.  Бу  жараѐнда  иккиламчи
            таркибни ташкил этади.Мазкур таркибдаги             предикат  вазифасида  келган  элементнинг
            результативлик       ҳаракатнинг      охирги        лексик маъноси сақланади ва ушбу маъно
            нуқтага етиши билан изоҳланади.                     каузациянинг        натижаси       сифатида
                   Шундай  қилиб,  инглиз  тилидаги             қаралади.
            результатив тузилмалар таҳлили икки сатҳ                   Предикат      таъсири     натижасида
            доирасида  амалга  оширилади  ва  булар             пациенс  шакли  ѐки  ҳолати  ўзгаради  ва
            аспектуал     ҳамда    лексик    сатҳлардир.        қуйидаги шаклларни олади:
            Аспектуал        сатҳ      предикатларнинг                 а)      Пациенснинг        макондаги
            аспектуал  маъносини  белгилаш  учун                жойлашуви ўзгаради;
            хизмат  қилса,  лексик  хусусият  предикат                 б)    ташқи    таъсир     натижасида
            иштирокчиларининг        лексик     маъноси         пациенс ҳолати янги кўринишга келади.

                                                      Aдабиѐтлар:
                  1.  Goldberg  A  and  Jackendoff  R.  The  English  resultatives  as  a  family  of  constructions  //
            Language 80. 2004. –P 532-568.
                  2.  Croft  W.  Aspectual  and  casual  structure  in  event  representations  //  Routes  to  language
            development. New Jersey, 2009. –P 66-139.
                  3.  Rappaport  Havov,  M.  and  Levin  B.  Change-of-state  verbs:  implications  for  theories  of
            argument projection // The syntax of aspect. Oxford University Press. 2005. –P 247-286.
                  4.  Rosen  C.  The  Interface  between  Semantic  Roles  and  Initial  Grammatical  Relations  //
            Studies in relational grammar 2., University of Chicago Press, USA. 1984. –P 38-77.

                  Давлатова  М.  Каузативно-резултативные    конструкции  английского  языка.  В
            данной статье анализируется каузативно-результативние конструкции английского языка.
            В  ходе  анализа  обосновються  что  значение  результатива  происходить  на  основе
            каузативного значения глагола.
                  Davlatova M. Causal-resultative constractions of the English language. The article deals
            with the problem causal –resultative constructions in the English language. It is justified that the
            resultative meaning is based on the causative feature of the verb plays.










                                                            92
   88   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98