Page 97 - 3-son 2018 yil
P. 97

Хорижий филология  №3, 2018 йил


                   1. Ўз турган жойини тарк этмоқ, ўз           тузсиз макарон чайнаб юрганча, шаҳримга
            турган жойидан бошқа томонга йўл олмоқ;             кетаман (С.Сиѐев). /ЎТИЛ, 2006; 5 ж. 359/.
            бормоқ.  Бу  ердан  ҳеч  қаѐққа  кетмайман.                 Берилган  изоҳда  кетмоқ  феъли
            Агар ораларингизга совуқчилик тушадиган             субъектнинг  маълум  мўлжал  ѐки  объект
            бўлса,  сен  ўчакишиб  юрма,  яхшиси…  бу           томон ҳаракатланишини ифодаламоқда.
            уйдан кетиш ҳаракатини қил (А.Қодирий).                    Акционал жиҳатдан      кетмоқ феъли
                   Ушбу  изоҳда  субъектнинг  маълум            иккала    ҳолатда    ҳам       чегараланган
            нуқтадан  узоқлашиш (маълум  жойни тарк             аспектуал маънога эга.
            этиш) маъноси ифодаланган.                                 Демак,     немис    тилидаги     икки
                   2.  Муайян  мақсад  ѐки  сабаб  билан        акционал хусусиятли юриш-ҳаракат феъли
            бирор  жойга,  иш-фаолият  ва  ш.  к.  жойга,       gehen  га  ўзбек  тилидаги  икки  акционал
            томонга  йўл  олмоқ;  жўнаб  кетмоқ.                хусусиятли  (лимитатив  нейтрал)  юрмоқ,
            Қишлоққа кетмоқ. Армияга кетмоқ. Ишга               бормоқ  ҳамда  чегараланган  акционал
            кетмоқ.  Тўйга  кетмоқ.  Кунига  оқшом              хусусиятли  кетмоқ      феъллари  синоним
            тушса, Мартиндан қўрқиб, кўчага чиқмай,             сифатида қўлланилиши мумкин.

                                                      Адабиѐтлар:
                  1.  Бутаев  З.,  Исмоилов  Ю.,  Каримов  Ш.  Немисча-ўзбекча  луғат.  –  Тошкент.:  Фан,
            2007.- 224 б.
                  2.  Маслов  Ю.С.  Очерки  по  аспектологии.  Изд-во  Ленинградского  ун-та,  -  Л.,
                   1984. - 262 с.
                  3.  Мирсанов Ғ.Қ. Инглиз ва ўзбек тилларида юриш-ҳаракат феълларининг  акционал
            ва аспектуал хусусиятлари: Филол. фан. номз. дисс. –  Самарқанд.,   2009.-  155б.
                  4. Рахманкулова Э.С. К вопросу о теории аспектуальности // Вопросы языкознания. –
            М.: Наука,  2004. - № 1. – C. 3-28.
                  5.  Ризаев  Б.Х.  Проблема  аспектной  семантики  временных  форм  немецкого  глагола.
            Аспектная семантика претерита. – Т: ―Фан ―. 1999.- 121 с.
                  6.  Ўзбек  тилининг  изоҳли  луғати.  5  –  жилд  –  Т:  ―Ўзбекистон  миллий
                   энциклопедияси‖. Давлат илмий нашриѐти, 2008.- 592 б.
                  7.  Langenscheidt.  Grosswörterbuch.//  Deutsch  als  Fremdsprache.  Berlin/  München/  Wien/
            Zürich/ Nyu – York. Auflage 5. Berlin u. München., 2009. – 1122 S.

                  Муминова  А.  Аспектуальная  семантика  глагола  gehen.  В  статье  речь  идѐт  об
            употреблении  глагола  движения  gehen,  при  этом  автор  рассмотривает  своеобразние  и
            различные  стороны  глагола  gehen          в  узбекском  варианте,  также  анализируется
            аспектуальная семантика глагола gehen .
                  Muminova A. The  aspectual semantics of the  verb gehen – to go. In this article is looked
            round the usage of the verb gehen – to go the verb of action  and it‟s peculiar variants in Uzbek
            translation, differences and also aspectual semantics.


            .













                                                            96
   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102